admin

У сусрет Ускршњем слављу током којег се традиционално припрема већа количина хране, али и услед околности изазваних пандемијом корона вируса због којих се чешће него иначе кува код куће, Шведска и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у партнерству са Министарством заштите животне средине, покрећу наградни конкурс “Моја кухиња без отпада”, са циљем да се смањи отпад од хране у домаћинствима.

У наградном конкурсу могу да учествују корисници друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм, тако што ће поставити видео или фотографију оброка направљеног од вишка намирница, оброка у чијој припреми се не ствара отпад, или показати на који начин они и њихови укућани смањују отпад од хране у свом дому, уз хештег #кухињабезотпада.

Наградни конкурс “Моја кухиња без отпада” ће трајати од 16. априла до 8. маја 2020. године, а сваке недеље ће бити награђене по три најкреативније објаве. О добитницима ће одлучивати жири који чине представник амбасаде Шведске у Србији, представник УНДП- а и Јелена Маленовић, ауторка блога Спице анд Сунсхине. Детаљна правила и услове учествовања у наградном конкурсу можете погледати овде > ПРАВИЛА наградног конкурса

Трећина хране произведене у свету се баци, док глобално и даље гладује преко 800 милиона људи. Храна која заврши на депонијама разграђује се и емитује гасове са ефектом стаклене баште, метан и угљен диоксид, што негативно утиче на климатске промене.

Смањујући отпад од хране чувамо животну средину и штедимо новац, а најлакши начин да то учинимо је да планирамо куповину намирница и оброке, замрзнемо јестиве остатке оброка за касније, као и да кувамо користећи намирнице које већ имамо у домаћинству.

“Моја кухиња без отпада” је део пројекта “Изазов за управљање био-отпадом” кроз који Шведска, у сарадњи са УНДП Србија, подржава Министарство заштите животне средине да дође да иновативних решења за унапређено управљање отпадом, у складу са стандардима Европске уније.

Због новонастале ситуације изазване епидемијом корона вируса у Србији, рок за пријаву на „Изазов за управљање био-отпадом“ који је покренуо Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи са Министарством заштите животне средине, и уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА), продужен је до 15. маја 2020. године, до 17 часова.

Све заинтересоване стране додатне информације могу добити на виртуелним инфо данима који ће се одржати 15. и 29. априла.

Подсећамо, јавни позив за учешће у “Изазову за управљање био-отпадом“ отворен је 10. марта 2020. и првобитни рок за пријаву иновативних решења за управљање биоразградивим отпадом, посебно отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта, био је 22. април 2020.

Иновативне идеје за ефикасније управљање отпадом од хране и зеленим комуналним отпадом могу да пријаве локалне самоуправе, јавна предузећа, научно-истраживачке институције и организације цивилног друштва. Тимови чија решења буду одабрана сарађиваће са стручним менторима, а најбољих пет ће добити суфинансирање како би применили своје идеје у пракси. Такође ће учествовати у студијским посетама Шведској, где ће из прве руке учити из најбољих европских примера. Ова решења допринеће смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), повећању употребе обновљивих извора енергије и промоцији принципа циркуларне економије.

Више информација о условима учешћа у изазову и упутства за пријаву на виртуелне инфо дане доступно је на сајту: https://inovacije.klimatskepromene.rs/izazov-bio-otpada-prijava/

На тржишту Србије годишње се нађе око 20 милиона електронских и електричних апарата. Како потражња за њима расте, а цене им падају, стари апарати се све више бацају. Уколико заврше на депонији, електрични и електронски уређаји постају опасан отпад. У воду и земљу испуштају елементе опасне по здравље, као што су жива, олово и кадмијум, а у ваздух гасове са ефектом стаклене баште (ГХГ), који утичу на климатске промене. Један бачени фрижидер, на пример, испусти у атмосферу исту количину ЦО2 као авион који пређе скоро пола земљине кугле (10.000 км).

Електрични и електронски уређаји, међутим, могу да се рециклирају, и то тако да се од њих добије нов и поново употребљив производ, безбедан за животну средину. Управо тиме се бави предузеће Југо-Импеx Е.Е.Р. из Ниша. Да би електронски или електрични отпад уместо на депонији завршио у њиховом погону за рециклажу довољан је један телефонски позив. Екипа која сакупља отпад долази на кућну адресу и бесплатно га односи. Од 10.000 тона фрижидера колико се годишње баци у Србији, успели су да сакупе 4.000 тона. Када се правилно рециклира, све што чини један фрижидер поново је употребљиво.

„Из једног фрижидера рециклажом добијамо око 20 одсто пластике, 63 одсто гвожђа, 6 одсто обојених метала, 10 одсто пур праха који настаје прерадом пур пене, као и око 1 одсто фреона и уља“ – објашњава инжењер одржавања постројења и опреме у Југо-Импеxу, Ненад Тодоровић.

„Пур пена се користи као изолација у расхладним уређајима, и она садржи фреон. Фреон је један од гасова који имају највећи утицај на климатске промене. Правилном рециклажом фреон извлачимо из пур пене и од опасног отпада добијамо потпуно безбедан пур прах од кога ми правимо нови производ који има добре упијајуће (апсорбујуће) моћи. Ово је први такав производ у региону направљен 100 одсто од рециклираног материјала, и користи се као абсорбер за мрље од уља и нафте“ – наводи инжењер одржавања постројења и опреме у Југо-Импексу, Горан Здравковић.

Правилном рециклажом фрижидера спречавамо емисију гасова са ефектом стаклене баште, а производњом апсорбера добијамо користан производ безбедан по животну средину.

У Југо-Импексу очекују се да ће током наредне две године захваљући рециклажи фрижидера бити уклоњено око 10 тона фреона, што ће довести до смањења емисије 16.5 тона угљен-диоксида годишње.

Рециклажа отпада доприноси заштити животне средине, јер се кроз овакав процес правилно сакупља, транспортује, третира и збрињава опасан отпад. Са економске стране, материјали који се рециклажом враћају у употребу значајно су јефтинији у односу на исте материјале добијене класичним индустријским процесима, а циркуларни модел производње доприноси и отварању нових радних места.

Повећање циркуларности потрошње и производње један је од глобалних Циљева одрживог развоја (Циљ број 12) и доприноси напретку у процесу приступања Србије Европској унији (Поглавље 27 фокусирано на животну средину и климатске промене)

Производња апсорбера од пур пене из фрижидера је награђена као једно од пет најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

Више о правилној рециклажи електричног и електронског отпада можете погледати у овом видеу.

Јавни позив у оквиру пројекта „Изазов за управљање био-отпадом“ представљен је на регионалним радионицама у Нишу, Новом Саду, Чачку и Београду. У радионицама су учествовали представници приватних компанија, јавних предузећа, локалних самоуправа, научно-истраживачких организација и невладиног сектора, како би се припремили за учешће у Јавном позиву који ће бити отворен 10. марта и трајати до 22. априла 2020. године.

– Идеја нам је да што више укључимо приватан сектор у решавање проблема биоразградивог, односно да ова врста отпада не заврши на депонијама, с обзиром да се  депоновањем разлаже на метан, веома потентан гас са ефектом стаклене баште– рекао је портфолио менаџер Програма Уједињених нација за развој (УНДП) за климатске промене Мирослав Тадић и додао да је главни циљ пројекта да укључи приватни сектор у решавање проблема климатских промена кроз иновативна техничко-технолошка решења и бизнис моделе.

Један од резултата пројекта, према Тадићевим речима, требало би да буде и увођење принципа циркуларне економије у збрињавање био-отпада у Србији.

Начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине Радмила Шеровић је најавила да ће нова Стратегија управљања отпадом бити доступна на српском језику  до краја фебруара и да ће у њој бити реведирани циљеви управљања отпадом.

– У новој Стратегији ова врста отпада заузима значајно место, иако имамо мало података о количинама и врстама био-отпада који се генерише у Србији. У складу са директивама Европске уније предвидели смо стратешке мере како унапредити управљање овом врстом отпада. Такође, идентификоваћемо све произвођаче биоразградивог отпада – навела је Шеровић.

Она је указала да ће кроз пројекат„Изазов за управљање био-отпадом“ бити олакшано успостављање инфраструктуре за управљање био-отпадом, пре свега његовог сакупљања, раздвајања од других врста отпада и третмана, „како ни килограм не би завршио на депонијама“. Како је објаснила, у Србији постоји мали број оператера који се бави третманом био-отпада, што се може објаснити тиме да је та делатност непрофитабилна.

– Најмање смо напредовали у управљању био-отпадом зато што не постоји инфраструктура за сакупљање и третман. Више од 60 предузећа је добило дозволу за његово управљање, али не раде сви. Инвестиције су велике, делатност није исплатива и зато нисмо напредовали. Цела Србија би требало да има у свих 26 региона најмање по једно биогасно постројење. Без таквих постројења и компостана нећемо моћи да испунимо циљеве, а за то су нам неопходна велика улагања, као и изградња инфраструктуре која је повезана са развојем региона – истакла је Шеровић и додала да је пракса свуда у свету да произвођач отпада, плаћа за његово збрињавање кроз принцип „загађивач плаћа“.

Координаторка пројекта Ана Секе је објаснила да пројекат има два под изазова од којих се један односи на отпад од хране и кухињски отпад, а други на зелени отпад из паркова и башта. Такође, навела је фазе пројекта и услове које учесници морају испуњавати за пријаву.

– На јавни позив могу се пријавити локалне самоуправе, јавна предузећа, приватна предузећа, научно-истраживачке институције и организације цивилног друштва.Кроз акцелерацију пројеката учесници ће добити менторску и експертску подршку од националних и шведских експерата, кроз радионице и тренинге, студијске посете, учествовање на конференцијама, јавним догађајима, сајмовима у циљу представљања пројеката. Пет најзрелијих пројеката добиће средства за суфинансирање имплементације – навела је Секе.

У Србији се годишње произведе укупно 900.000 тона биоразградивог отпада, према подацима које је изнела сарадница за регулаторну реформу Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Ђурђија Петровић, а Закон о управљању отпадом не предвиђа обавезу одвојеног сакупљања, због чега више од 500.000 тона заврши на комуналним депонијама.

– Мешани кухињски отпад се из домаћинстава углавном баца на депоније, или се користи у пољопривреди и за исхрану животиња. Један део отпада од привредних субјеката се предаје оператерима, али се то плаћа због чега неки избегавају ту обавезу. Од 2011. до 2018. године само 30 предузећа је пријавило био-отпад Агенцији за заштиту животне средине, а обавеза свих генератора је да извештавају о количинама – рекла је Петровић.

Представници Савеза за заштиту животне средине НАЛЕД-а предложили су, као потенцијалну меру за унапређење прописа, усвајање Правилника о управљању кухињским отпадом за објекте који производе велике количине оброка дневно. Правилником би била прописана обавеза одвојеног сакупљања ове врсте отпада и његове предаје овлашћеном оператеру.

Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

Заинтересовани за учешће који нису у могућности да присуствују радионицама могу погледати презентације на следећим линковима:

• Regionalne radionice izazov biootpad
• Izazov za inovativna rešenja-Radionica Zakonska regulativa

За све додатне информације можете контактирати координатора пројекта, Ану Секе на ana.seke@undp.org

Припремне радионице поводом објављивања Јавног позива у оквиру пројекта „Изазов за управљање био-отпадом“ почеле су ове недеље у Нишу и Новом Саду. Следеће радионице ће бити одржане: 21. фебруара у Чачку, 24. и 28. фебруара у Београду.

Пројекат су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

На радионицама ће бити представљен пројекат и услови јавног позива, а учесници ће имати прилику да раде на развијању иновативних идеја у области био-отпада: отпада од хране и зеленог отпада.

Заинтересовани за учешће који нису у могућности да присуствују радионицама могу погледати презентације на следећим линковима:

• Regionalne radionice izazov biootpad
• Izazov za inovativna rešenja-Radionica Zakonska regulativa

За све додатне информације можете контактирати координатора пројекта, Ану Секе на ana.seke@undp.org