Први фотобиореактор, акваријум модерног дизајна са микроалгама, бицће инсталиран у наредних неколико месеци у граду Смедереву, преносе најзначајнији шпански медији. Употреба микроалги за „хватање“ угљен-диоксида и ослобоађање кисеоника се већ развија у Европи, рекао је др Иван Спасојевић из Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду. „Међутим, овај концепт смањеног фотобиореактора и његовог постављања у урбаном окружењу не постоји, ми смо га осмислили“, каже Спасојевић, доктор биофизике, који предводи групу од девет истраживача, научника из Института.

Уређај, звани ЛИQУИД3, са базом од само три квадратна метра, замењује травњак од 400 квадратних метара или два стабла која су узгајана за производњу кисеоника. „За зрелост дрвећа је потребно 20 година, а наш уређај се поставља за три или четири сата“, каже Спасојевић. Задатак урбаног фотобиореактора је да се супротстави великом ослобађању угљен-диоксида у урбаним центрима, који често немају довољно биљака и зеленила.

Због тога је овај проналазак идеалан за подручја високог загађења, прометних путева, близину термоелектрана, индустријских постројења или подручја густе популације. Цена прототипа је око 3.000 или 4.000 евра, а још није произведен у серији. Систем функционише као резервоар воде са микроалгама које путем фотосинтезе апсорбују угљен-диоксид и отпуштају кисеоник. „Ово није замена за паркове, али је компензација за места где они нису могући. То је одговор за површине на којима не може да се засади дрво“, каже Спасојевић.

Др Душица Стоиљковић, део истраживачког тима, каже да је уређај самоодржив и да ствара биомасу која се може користити или продати као квалитетно ђубриво.Крајем априла 2018, ова иновативна идеја добила је награду за иновације пројекта „Локални развој отпоран на климатске пормене“ који заједнички спроводе Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), уз финансијску помоћ Глобалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ).