Иновативна пројектна идеја, награђена у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, започела је свој живот у Срему.

Пољопривредник из Белегиша Никола Лончар, до недавно је користио дизел агрегат за заливање 65.000 садница на парцели од 10.000 хектара, што значи да је свакаког дана долазио два до три пута у атар, а заливање би дневно трајало и по 10 сати. На годишњем нивоу овај посао је коштао хиљаду евра по хектару.

Данас, уз помоћ Центра за роботику Института „Михајло Пупин“ из Београда који експериметално спроводи пројекат паметног коришћења природних ресурса на његовом пољопривредном добру, Никола Лончар даљински управља наводњавањем путем андроид апликације на свом мобилном телефону.

У питању је јединствен иновативни систем оптималног управљања земљиштем, водом и енергијом, које у потпуности замењује коришћење фосилних горива обновљивим изворима енергије (соларна енергија и снага ветра) и утиче на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Језгро тог уређаја чини модерни роботизовани соларни генератор и сензор влажности земљишта, интегрисани у климатски паметан даљински систем управљања земљиштем и другим природним ресурсима. Овај приступ омогућава производњу здраве хране јер се земљишту контролисано додаје само онолико колико треба, односно – како наука каже. Институт „Михајло Пупин“ планира организовање радионица за предузетнике који желе да прихвате и уведу овај иновативни систем у своја пољопривредна газдинства.

Сама пројектна идеја одабрана је у групи од 111 приспелих пријава на јавни позив „Изазов за иновативна решења“, а Институт „Михајло Пупин“ један је од 25 добитника награде „Пионир у иновацијама“. Изазов је покренут у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ који у партнерству са Министарством заштите животне средине и уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП).