Клима на Земљи мења се брзо и коренито. Интензитет екстремних временских непогода – топлотних таласа, шумских пожара, поплава и суша, повећао се у протеклих 50 година. Ове појаве су се јављале и раније, али просечно једном у деценији, а данас се догађају сваке године или чак неколико пута годишње. Са тренутним повећањем просечне глобалне температуре за приближно 1°Ц изнад пред-индустријског нивоа, јасно је да не можемо да поништимо глобално загревање током наших живота. Оно што можемо је да зауставимо глобалног загревања на 1,5-2°Ц у односу пред-индустријски просек. До те границе људи, као врста, могу да се прилагоде. Временски услови већ су довели до тога да је живот људи постао немогућ на многим местима на планети. Само у 2018. години 17,2 милиона људи је расељено због катастрофа изазваних климом у 148 земаља и територија широм света. 

Утицај климатских промена на безбедносну политику и економски и друштвени развој био је тема на Деветом београдском безбедносном форуму, одржаном од 16 до 18. октобра. На панелима “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” и “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”, о овој теми су говорили експерти из УНДП-а, као и експерти различитих струка у чијим областима истраживања и рада је приметан утицај климатских промена.

Стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап је истакла да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, због чега су на недавно одржаном Самиту о климатским променама УН у Њујорку лидери држава, представници приватног сектора и цивилног друштва покренули бројне иницијативе како би градове трансформисали у енергетски ефикасна, инклузивна и одржива места за живот. На Самиту су млади преузели главну реч и послали поруку да смо ми одговорни да предузмемо акцију одмах.

„Више од половине светске популације данас живи у градовима, а две трећине ће живети до краја 2050. године. Такође, градови производе више од 70 одсто гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу и троше 80 одсто укупно произведене енергије. Они су места на којима се последице климатских промена већ осећају, нарочито међу најрањивијом популацијом“, објаснила је Пикап.

О активностима које је Србија предузела на смањењу штетних емисија и стварању климатски отпорних урбаних заједница говорио је министар заштите животне средине Горан Триван.

„Министарство ради на успостављању институционалног, законодавног и стратешког оквира у борби против климатских промена. То подразумева усвајање Нацрта закона о климатским променама, који ће служити као основа за подстицај многих активности. Такође, припремљен је и Нацрт стратегије климатских промена са Акционим планом, где ће бити утврђен правац нискоугљеничног развоја и пут ка смањењу емисија са ефектом стаклене баште, кроз низ конкретних мера ублажавања. Већ сада је евидентно да ће се наше амбиције смањења емисија ГХГ према Споразуму о клими из Париза повећати и два до три пута у односу на 2015. годину. Поред тога, у оквиру ревизије Национално утврђених доприноса, Србија ће детаљно разрадити и аспект прилагођавања кључних привредних сектора очекиваним променама климе, првенствено у пољопривреди, управљању водама, шумама али и природним ресурсима и заштити здравља становништва“,  објаснио је министар Триван.

Он је подсетио да у градовима у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, живи 60,8 одсто становника и да је тенденција да ће се тај проценат повећати, као и да то утиче на квалитет живота: насеља се шире, смањује проценат зелених површина, повећава број возила на улицама, расте загађење ваздуха, количина комуналног отпада и отпадних вода се такође повећава, као и потрошња енергије за грејање и хлађење. Све то утиче на повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште и на интензивирање утицаја климатских промена.

На опасности и размере штете које би пораст глобалне температуре за више од 2 степена Целзијуса могао донети у светским размерама, указао је  ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић.

“Наше функционисање на планети зависи од одржавања стабилне климе. Сада смо изван топлотног оптимума, али ако се држимо испод 2 степена раста температуре, могли бисмо се прилагодити променама које то прате. Ако пређемо 2 степена, економија ц́е бити у озбиљном паду и покренуц́емо такозване тачке преокрета у климатском систему. Повећање температуре од 1 степена трајало је више од 100 година док ће се нови пораст од 1 степена десити у само 30 наредних година“.

Ђурђевић је нагласио да можемо очекивати смањење падавина у току лета а самим тим и интензивне суше. Он је навео да је последњих пар година забележено 5 топлотних таласа у току лета за разлику од претходних деценија, као и да су бујичне градске поплаве много ризичније због инфраструктуре која је направљена за стабилно време.

Подаци Светске здравствене организације показују да климатске промене узрокују и бројне здравствене проблеме. Директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу Недрет Емироглу сматра да је важно подићи свест о утицају климатских промена на здравље и пронаћи нова решења, јер интензитет и учесталост заразних болести расте.

Здравље људи угрожено је и производњом електричне енергије која се базира на угљу. Директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач подсетио је да је цео регион Западног Балкана значајно зависан од електрана на угаљ:

„Једно од решења је уградња филтера у термоелектране, као и увођење пореза на емисију ЦО2 . На тај начин би се загађење ваздуха и укупно загађење животне средине смањило, али проблем код имплементације ових решења настаје због одсуства политичке воље у региону.“

За јачање отпорности на промене климе неопходне су почетне инвестиције, али ако се ништа не учини – трошкови ће само расти, рекао је портфолио менаџер за климатске промене УНДП у Србији Мирослав Тадић. Он је  подсетио да је Србија у поплавама и сушама од 2000. године изгубила око шест милијарди долара кроз штете:

“За тај новац могли смо да изградимо, на пример, неопходна постројења за пречишћавање отпадних вода и водоснабдевање у складу са стандардима ЕУ“.

Тадић је закључио да је улагање у борбу против климатских промена истовремено и прилика за даљи развој привреде, нова радна места и економски напредак друштва.

“Последице климатских промена ће бити ту, без обзира да ли признајемо или не њихово постојање. Становници урбаних и руралних средина ће подједнако бити угрожени последицама климатских промена, само на различите начине”, рекла је експерткиња за климатске промене у Србији Данијела Божанић.

Учесници панела потврдили су да је Србија потписала и ратификовала најважније споразуме о климатским променама и заштити климе, али да не постоји адекватна примена тих споразума у пракси. Стручњаци су се сложили да би управљање отпадом, рециклирање и улагања у научна истраживања, заједно са комбинованим регионалним и међународним напорима, требало да буду кључни приоритети.

Панел “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” подржао је Програм Уједињених нација за развој (УНДП), а у њему су учествовали стална представница УНДП у Србији Франсине Пикап, министар заштите животне средине Горан Триван, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) за Европу Недрет Емироглу и директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач.

У партнерству са УНДП одржан је и панел “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”.  Учествовали су портфолио менаџер УНДП за климатске промене Мирослав Тадић, професор Машинског факултета Универзитета у Београду Александар Јововић, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, експерткиња за климатске промене Данијела Божанић и Жарко Петровић, тим лидер за витални развој УНДП.