Изазов отворених података

• Климатске промене већ мењају животну средину, привреду и утичу на наш начин живота;
• Дошло је до значајног пораста екстремних временских појава, материјалне штете и губитака приноса, штете на стамбеним објектима и имовини, као и људских губитака услед ових појава;
• Брз развој информационих и комуникационих технологија (ИКТ), растућа потражња за информацијама и нове технолошке могућности на глобалном нивоу подстичу отворену размену информација од стране доносилаца одлука ка грађанима и другим крајњим корисницима;
• Ради унапређења система праћења утицаја климатских промена на локалне заједнице;
• Ради унапређења доступности и квалитета података о емисијама гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) различитих сектора и оптималног коришћења ових информација, укључујући и у сврху отварања нових пословних прилика;
• Ради омогућавања транспарентног и ефикасног процеса планирања и доношења одлука на локалном нивоу, пружања комуналних услуга на исплативији, друштвено и еколошки прихватљив начин, како би се подржао локални развој отпоран климатске промене.

Отворени подаци су подаци којима свако може да приступи. Појам „отворени подаци“ односи се на дигиталне податке који су доступни на Интернету и које свако може да користи или поново објави у било коју сврху, бесплатно или уз минималне трошкове. Отворени подаци треба да буду објављени у формату који омогућава њихову рачунарску обраду и анализу. Иницијативе отворених података се често односе на конвертовање већ јавно доступних података у машински читљиве формате које различити актери могу поновно да употребе. Отварање података јавних институција подстиче веће учешће грађана, привлачи инвестиције и представља основ за јачање отпорности локалних заједница на климатске промене.

• Развој и примена софтверских решења и ИКТ у области управљања подацима (уз укључивање заједнице и крајњих корисника);
• Укључивање грађана у процес доношења одлука, планирања и управљања подацима (нпр. олакшавањем приступа подацима о управљању енергијом у локалној заједници);
• Пружање доприноса решавању социјалних питања (родна равноправност, маргинализоване групе, незапосленост), уз истовремено смањење емисија ГХГ, као и стварање економских и еколошких користи за саму заједницу;
• Стварање подстицајног окружења за зелене и климатски паметне инвестиције.

У овој фази, кроз тзв. пројектни „климатски инкубатор“, којим руководе заједно УНДП и Министарство заштите животне средине, подносиоци одабраних пројектних идеја имаће на располагању шест месеци да своје идеје преточе у конкретне пројекте које ће помоћи прикупљању, обради и управљању подацима као и отварању података широј друштвеној заједници и укључивање грађана у рад локалних самоуправа. Такође, у оквиру климатског инкубатора, а у сарадњи са стручним лицима, биће израђено софтверско решење/инвентар ГХГ локалних самоуправа, за унапређено управљање подацима релевантним за климатске промене. Ово софтверско решење ће омогућити умрежавање података како локалних заједница, тако и база података државних институција.

Инкубатор. Инкубатор је заједнички радни простор и место где подносиоци пријава могу да добију информације и подршку, могућност да детаљније разраде пројектне идеје у концепте, искористе услуге експерата и тестирају предложена решења. Ове услуге су бесплатне за чланове пројектних тимова награђених локалних самоуправа. Инкубатор ће такође организовати радионице и обуке за потребе даље разраде пројектних решења, као и друге, сличне догађаје.

Почетком 2019. године, Комисија ће проценити који су градови и општине остварили највећи напредак у развоју иницијалних идеја у конкретне пројекте и најбољи учинак у иницирању мера и активности на увођењу и примени система управљања отвореним подацима.

Најбољи градови и општине, добиће средства за имплементацију предложених пројеката уз примену информационог система за управљање подацима од значаја за климатске промене.

Напомена: очекује се да предложени конкретни пројекти у процесу имплементације испуне следеће захтеве: да је постигнут циљ пројекта, да је дошло до значајног унапређења постојећих скупова података, управљања подацима или да је осмишљен нови начин на који се постојећи и будући подаци могу користити и учинити доступним; да је пројекат дао допринос развоју локалног инвентара ГХГ и да је коначно решење остварило корист за локалну заједницу (крајње кориснике), посебно жене, младе и маргинализоване групе људи (укљ. и број остварених друштвених и економских користи, привлачење инвестиција и сл.); да је имплементиран пројекат утицао на пораст потражње за квалитетним подацима и одрживост.