Више од 80 професионалаца из различитих делатности у области климатских промена окупило се у петак, 13. децембра на годишњем дружењу у просторијама MARSH Open Space у Београду, како би представили резултате остварене на пројектима у тој области током 2019. године и најавили активности за наредну годину.

– Ово је трећа година како организујемо овакав догађај у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), који је важан за окупљање људи из различитих програма да би смо, разговарали, разменили искуства и заједно испланирали будуће пројекте. Сви радимо у истој области и циљ нам је да се боримо против климатских промена – рекла је саветница за циркуларну економију у Привредној комори Србије Исабел Ариас.

Она је представила Klimate-KIC и указала да је то највећа партнерска организација у Европској унији која подржава иновације које помажу у борби против климатских промена са циљем да постигну емисије гасова са ефектом стаклене баште једнаке нули. Како је рекла, снага организације налази се у огромној мрежи коју има широм Европе у различитим областима, попут финансија, градова, материјала и коришћењу земљишта, а почеће да раде и на питањима вода. Партнерске организације су јој компаније, универзитети, привредне коморе.

Координаторка пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ УНДП Србија Ане Секе је представила реализоване активности у оквиру тог пројекта, укључујући јавне позиве за иновативне идеје и решења, као и изазов отворених података.

– Изабрали смо најбоље, они су добили награде и ушли у климатски инкубатор. Наградили смо пет пројеката и дали им средства са суфинансирање и имплементацију. Још 15 пројеката учествује у климатском акцелератору и почетком следеће године изабраћемо још три који ће добити средства за имплементацију. У фебруару 2020.године очекује нас и нови јавни позив по принципу изазова на тему биоразградивог отпада који реализујемо заједно са Шведском развојном агенцијом (СИДА)– навела је Секе.

Она је најавила да ће наредне године почети са радом платформа за групно финансирање, а у припреми су две кампање групног финансирања донацијског типа за вртић у Крагујевцу и групно финансирање инвестиционог типа за две соларне енергане у Шапцу, а пројекат је подржао и оснивање Прве енергетске задруге у Шапцу.

Менаџер пројеката из области зелених стартуп-а у Стартиту Немања Миловић представио је Inno Energy у Србији са програмима за мастер студенте на највећим европским универзитетима, као и остале програме за иновације који омогућују финансирање иновационих пројеката у области климатских промена.

Представљајући принципе покрета без отпада (zero waste) и кружне економије, администраторка Фејсбук групе „За мање смећа и више среће“ Миља Вуковић је објаснила да две године живи без отпада и да време у коме живимо захтева креативне потезе зато што животињске и биљне врсте убрзано изумиру.

– Постоје јасни подаци који говоре да живимо у ванредном времену и наши океани имају неколико континената плутајуће пластике. Пластика у природној средини није неутрална, њен даљи ефекат није нула. Пластика се полако распада, испушта угљеничне гасове и враћа се у екосистем кроз животиње које је поједу – истакла је Вуковић.

Окупљени су имали прилике да виде изложбу неких од локалних производа и креативних решења који замењују пластику у свакодневној употреби, али и подржавају принципе кружне економије.