Непрегледна поља смиља и лаванде, на којима се пажљиво негује и бере ово ароматично биље, овог пута нису атракција на Медитерану, већ у Источној Србији. У месту Горња Мутница, недалеко од Параћина, на око 315 хектара плантажа српско-белгијске компаније Саникула, органски се узгајају и друге медитеранске културе: матичњак, тимијан и вресак. После сезоне бербе, ове биљке се дестилишу у етарска уља која, захваљујући квалитету, своје купце проналазе на светском тржишту.

На добитку је и локална заједница. Најпре, ово предузеће запошљава око 200 породица из околних села. Они сваког јутра дан започињу кафом, коју им доноси лично оснивач и власник предузећа, Новица Шутић.

– Ја сам ту већа пета сезона. Буде и тешко, али је умом, мозгом растерећено. Шала, смех и прође дан – каже једна од радница на пољима Саницуле.

Развијајући посао, Шутић је дошао до формуле која му омогућава да много тога врати и природи у окружењу у коме послује.

Цео процес производње је заокружен – од сировина до заснивања плантажа, употребе сопствене механизације, садње, обраде, одржавања засађених површина, бербе и прераде медитеранских култура у етарска уља.

Видевши да након дестилације биљака у етарска уља остаје велика количина отпада, односно биомасе, тим овог предузећа осмислио је како да од ње направи биопелет. Технологија производње биопелета од остатака ароматичног биља веома је слична производњи дрвеног пелета, а ово постројење код Параћина је прво те врсте у Србији.

– Раст компаније, стално повећање површине плантажа и паралелно трагање за чистом и јефтином енергијом су нас навели да почнемо да експериментишемо са биомасом. После првих анализа које су показале да наш биопелет има високу калоријску вредност, почело је све да се слаже – објашњава Новица.

Саникула биопелет користи као енергент у свом погону за дестилацију и сушење, а пепео који остаје након његовог сагоревања као органско ђубриво на плантажама. Применом оваквог, циркуларног приступа, производња етарских уља не ствара отпад, а привредни развој не угрожава животну средину.

– Наш план је да годишња производња достигне ниво од 3.000 тона биопелета до 2023. године. По потенцијалу за производњу енергије то је еквивалент количини од 700 тона каменог угља и 200 тона дизел горива – указује Шутић.

Коришћење биопелета утиче на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), чиме се ублажавају последице климатских промена. Тренутно, биљке са поља Саникуле из атмосфере апсорбују 10 пута више угљен-диоксида (CO2) него што ово предузеће емитује за потребе производње етарских уља. Еколошки одрживом производњом продужавају и век свог пословања. Наиме, све дужи периоди суша, који погађају и Србију, као и све интензивније поплаве, значајно смањују приносе медитеранских култура.

“Иновативни приступ производње пелета од биомасе настале прерадом лековитог биља”, предузећа Саникула, награђен је као једно од пет најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Реализација овог решења допринеће афирмацији пословања по принципима одрживог развоја, кроз смањење емисије угљен-диоксида (CO2), и примену концепта „нултог отпада“, којим се настоји да се отпад потпуно елиминише из процеса производње. Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија једнако 20.000 тона CO2.

Више о одрживој производњи етарских уља можете погледати у видеу.