Дигитална платформа за циркуларну економију (CE-HUB) пружаће подршку компанијама кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, како би лакше примениле циркуларни модел пословања, смањиле угљенични отисак у производним процесима и производима и тиме задржале конкурентност на европском и међународном тржишту, речено је на онлајн конференцији поводом покретања ове платформе, коју су основале Привредна комора Србије (ПКС), Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

– CE- HUB представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама – рекао је директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС Михаило Весовић, на конференцији на којој је учествовало више од 160 представника компанија, локалне самоуправе и институција.

Према речима руководиоца Сектора за витални развој УНДП Жарка Петровића, тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године.

– Чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом: поновном употребом ресурса, пренаменом, рециклажом материјала. УНДП годинама уназад подржава и финансира пројекте компанија у транзицији на циркуларну економију, као што су Југоимпекс и Саникула. Имајући у виду Зелени европски договор и нови климатски стратешки оквир Републике Србије, управо у циркуларној економији налази се прилика да економију учинимо зеленијом, отпорнијом и одрживијом – истакао је Петровић.

Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији Европске уније у Србији Антоан Авињон, навео је да је ова платформа важна за промовисање циркуларне економије у Србији. Према његовим речима, Зелена агенда за Западни Балкан представља добар оквир, а у припреми је и студија са УНДП-ом о зеленом финасирању, која ће помоћи у дефинисању алата за финансирање зеленог пословања компанија.

– У претходној години су донесена два стратешка документа која имају за циљ да поправе амбијент циркуларне економије, један је предлог за дефинисање конкретних јавних политика у овој области, а други је нова Стратегија индустријске политике Србије – подсетио је Томислав Кнежевић из ГИЗ.

Саветник за страна улагања у Кабинету председника Републике Србије Марко Пећанац је позвао компаније, а посебно чланице Зелене алијансе, да у сарадњи са ПКС предложе потенцијална решења како би се што ефикасније решиле регулаторне препреке и како би Србија постала регионални лидер у овој области. Како је истакао, председник и Влада Републике Србије дају пуну подршку зеленој транзицији.

Руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић је истакао да ће прелазак на циркуларну економију повећати отпорност српске економије на климатске промене, а БДП за 1 одсто.

– Да би зелена транзиција заживела најбитнији је трансфер знања и приступ финансијама за компаније – рекао је Митровић и додао да ће се активности CE-HUB-а фокусирати на сарадњу са зеленом алијансом и увођење „зелених менаџера“ који ће се бавити циркуларном економијом у компанијама.

Генерални директор Нектар групе Ненад Мишчевић је нагласио да су у тој компанији поносни што су један од оснивача Алијансе за зелену трансформацију, као и да је Нектар инвестирао више од 7 милиона евра у биогасно постројење у Бачкој Паланци и постројење на биомасу у Владичином Хану.

– Те инвестиције нам омогућавају да органски отпад из прераде воћа и друге органске материје користимо за производњу зелене енергије и органског ђубрива за наше плантаже воћа – рекао је Мишчевић и додао да се ова компанија обавезала да до 2030. године смањи емисију штетних гасова за 20 одсто.

Представници компанија Босис, Ball Packaging Europe и Strauss Adriaтic најавили су интензивније активности на модернизацији производних процеса, ради смањења угљеничног отиска производа и већег коришћења обновљивих извора енергије у производњи.

Зелену алијансу чине компаније: Босис д.о.о, Strauss Adriatic d.o.o, Ball Packaging, Division Visual Solutions d.o.o, Green Fusion Energy d.o.o, ElixirEnergy d.o.o, Coca Cola HBC Srbija d.o.o, Trayal Korporacija a.d, Avista-Oil d.o.o, Књаз Милош а.д., Есо Трон д.о.о, Е-Рециклажа д.о.о., Нектар д.о.о., Био Енерго Партнер МД д.о.о., Институт Еко-привреде Стара пазова, Стејпак д.о.о., ЈКП Топлана Шабац, Удружење 3Е, ЦирЕкон д.о.о., Фабрика картона Умка д.о.о., Научно технолошки парк Ниш, Полипак д.о.о.

Више информација о платформи можете пронаћи на линку: https://www.circulareconomy-serbia.com/