Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”, постављен је испред зграде Општине Стари град у Македонској улици у Београду. Ово „течно дрво“ како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља потпуно ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CO2) у урбаним подручјима где су његове концентрације највеће.

– Више од половине становника Србије живи у урбаним насељима, чак 59%, и тај број се стално повећава. То у многоме утиче на густину насеља, квалитет живота, повећање броја возила на улицама, загађење и повећање штетних емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Процењује се да су градови извор чак 75% укупних емисија CO2 на свету, од чега највећи проценат долази из саобраћаја и хлађења и грејања у зградама – објаснила је Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Према њеним речима, како дрвеће и зелене површине представљају природне пречишћиваче ваздуха у урбаним подручјима често недостаје слободних површина за озелењавање, „LIQUID 3“ је ефикасно и иновативно решење за смањење емисије штетних гасова и побољшање квалитета ваздуха.

– Фото-биореактор функционише тако да у акваријуму од шест стотина литара воде имамо алге које везују угљен диоксид и путем фотосинтезе у директном процесу производе чист кисеоник. Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан, пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујучи којој клупа има расвету током ноћи. Општина Стари град одлучила је да подржи пројекат који кроз паметна и иновативна решења директно доприноси побољшању квалитета живота наших суграђана, јавног здравља и чистије животне средине – рекао је Бојан Бојић, руководилац Одељења за друштвене делатности и пројекте развоја у Управи ГО Стари град.

– Микроалге које се налазе у „ЛИQУИД 3˝ мењају два дрвета старости 10 година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Оно што је предност микроалги је што су ефикасније 10 до 50 пута у односу на дрво. Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета – истакао је Др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања.

Како је објаснио, Институт је користио једноћелијске слатководне алге, које постоје у барама и језерима у Србији и могу да расту у води из чесме, а отпорне су на високе и ниске температуре. Систем не захтева посебно одржавање – довољно је на месец и по дана уклонити биомасу насталу дељењем алги, која може да се корити као одлично ђубриво, сипати нову воду и минерале, и алге настављају да расту бесконачно. Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика.

„LIQUID 3“ је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Општина Стари град је као партнер у реализацији пројекта обезбедила локацију и дозволе за постављање система.