Daily Archives

Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su danas priznanja najuspešnijim inovatorima, koji su u praksi sproveli rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čineći gradove i opštine u Srbiji otpornijim na klimatske promene.

Ova rešenja su realizovana zahvaljujući podršci Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), a doprineće smanjenju emisija GHG u Srbiji ekvivalentom pola miliona tona CO2, što je jednako pošumljavanju 145 fudbalskih stadiona, odnosno sadnji 115.000 stabala drveća. Priznanja je dobilo 11 timova inovatora iz javnog, privatnog, nevladinog i istraživačkog sektora, kao i 6 lokalnih samouprava.
Događaj su zvanično otvorili pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, Sandra Dokić i vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene u UNDP-u, Miroslav Tadić.

„Sprovedeni projekti su pokazali da Srbiji ne manjka inovacija, ne samo u privatnom i javnom sektoru, već i u naučnim institucijama i nevladinim organizacijama čija rešenja već pokazuju veliki uticaj u lokalnim zajednicama“,  istakla je Dokić i dodala: „Pored toga, Ministarstvo je uložilo velike napore da podatke lokalnih samouprava i privatnog sektora koji su relevantni za klimatske promene objedini, na čemu ćemo raditi i u budućnosti kroz objedinjeni informacioni sistem. Samo na osnovu tačnih podataka možemo da planiramo aktivnosti i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje i pratimo uspešnost mera.“

„Inovacije čije smo sprovođenje podržali u praksi i danas nagradili će doprineti očuvanju zdrave životne sredine i otvaranju novih, zelenih radnih mesta. Na taj način pomažemo Srbiji da ublaži uticaj klimatskih promena na razvoj privrede i društva“, rekao je Tadić.

Priznanja za Lidere u inovacijama dodeljena su Javnom komunalnom preduzeću Toplana Šabac, preduzećima Esotron, Jugo-impex E-reciklaža, Green Energy Point, Sanicula, Telefon – Inženjering, Global Sustainability Experts, zatim Institutu Mihajlo Pupin i Institutu za multidisciplinarna istraživanja, organizaciji civilnog društva Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila i Gradu Kraljevu.

Primena njihovih rešenja u praksi doprinosi povećanju energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja, povećanju udela obnovljivih izvora energije (biomase, biogasa i solarne energije) u ukupnom energetskom miksu, digitalizaciji i uštedama resursa u poljoprivrednoj proizvodnji, iskorišćavanju otpada za dobijanje novih proizvoda, đubriva i energije, uvođenju cirkularnih modela poslovanja, promociji održivog modela saobraćaja, prečišćavanju vazduha u urbanim sredinama, kao i ranoj najavi i sprečavanju šumskih požara. Takođe, otvoreno je 35 novih „zelenih“ radnih mesta.

Ukupna vrednost sredstava koja su u realizaciju inovativnih rešenja uložili nagrađeni timovi i sufinansiranja koje su obezbedili Globalni fond za životnu sredinu i Ministarstvo zaštite životne sredine iznosi oko 11 miliona dolara.

Priznanja za inovacije dobilo je i 6 lokalnih samouprava u Srbiji i to za uvođenje Informacionih sistema za prikupljanje i otvaranje podataka o emisijama GHG i za izradu Lokalnih planova nisko-ugljeničnog razvoja. To su: Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Niš, Šabac i Sremska Mitrovica.
Informacioni sistemi i akcioni planovi će omogućiti ovim gradovima da imaju bolji uvid u podatke o emisijama GHG u sektorima poput energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva, kako bi na osnovu njih mogli da prate sprovođenje postojećih mera za smanjenje tih emisija, kao i da bolje planiraju nove mere u budućnosti.

Takođe, dodeljena su i specijalna priznanja u kategorijama: Doprinos smanjenju ugljeničnog otiska – preduzeću Jugo-impex E-reciklaža iz Niša, Najbolje digitalno rešenje – Javnom komunalnom preduzeću Toplana Šabac, Najveći uticaj u lokalnoj zajednici – organizaciji civilnog društva BioIdea, i Najbolja inovacija koje su podelili Institut za multidisciplinarna istraživanja i Institut Mihajlo Pupin.

Sve nagrađene inovacije realizovane su u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji je u proteklih pet godina, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sproveo UNDP, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).