Србија ће ускоро добити нови Закон о управљању отпадом, који ће допринети циљевима одрживог развоја и омогућити да се део надлежности у тој области пребаци са републичког нивоа на локалне самоуправе, у шта спада и одлучивање о забрани употребе пластичних кеса најавио је министар заштите животне средине Горан Триван приликом обележавања Европске недеље смањења отпада 22. новембра у Музеју науке и технике у Београду.

– Редефинисана је и Стратегија управљања отпадом, па је предвиђено да имамо 27 регионалних центара за прикупљање отпада. Очекује нас низ промена које показују напредак и када оспособимо све локације онда ће систем прикупљања, прераде отпада и поновне употребе отпада заживети – истакао је Триван и додао да је Министарство у санирање несанитарних депонија уложило више од 400 милиона динара.

Он је указао на мањкавост постојећег Закона, који не предвиђа депозитни систем управљања амбалажним отпадом.

– За крај године припремамо документ у којем ћемо детаљно ући у процес третирања амбалажног отпада, а то значи да ћемо применити искуства земаља које су имале велике и добре резултате и наше циљеве подижемо на ниво циљева ЕУ – навео је Триван.

Према речима председника Удружења рециклера Србије Владимира Живаљевића, од 2010. до данас у Србији је прерађено 600.000 тона посебних токова отпада.

– Ове године је прерађено 100.000 тона, односно 100 милиона килограма посебних токова отпада. То је 300 километара камиона пуних таквог отпада. Лако је замислити како је годинама то завршавало око нас – указао је Живаљевић.

Како је објаснио, велики проблем представља отпадно уље за које се не зна где након употребе завршава.

– У Србији постоји 50 милиона литара таквог отпадног уља, за које се не зна где завршава, користи се у ложиштима и као гориво у аутомобилима, па имамо аерозагађење и канцерогене материје у природи. Решење је принцип „загађивач плаћа“, према коме онај ко проузрокује загађење требало би да плати за његово решавање. Тај принцип у последњих неколико година показује резултате и даје значајан подстрек за даљи напредак у тој сфери и према капацитету би могло да се преради још 20 до 30 одсто више отпада од тренутно показаног резултата.– навео је Живаљевић и додао да у овом тренутку нешто мање од 2.500 фирми има дозволу за неку врсту складиштења, транспорта и третмана отпада.

– Имамо 20 великих оператера, у тој индустрији тренутно ради 1.000 радника и више од 15.000 радника у разним фирмама који су кооперанти тих оператера – истакао је Живаљевић.

Амбасадор Краљевине Шведске у Србији Јан Лундин поздравио је велике напоре бројних општина у Србији да смање количина отпада и подсетио на бројне пројекте које амбасада спроводи у сарадњи са Републиком Србијом, а нарочито пројекат са 17 општина у Србији које врше примарну сепарацију отпада.

Амбасадор Републике Турске у Републици Србији Танжу Билгич подсетио је на иницијативу коју је у сарадњи са Министарством покренута у Србији „Нулти отпад“.

Европска недеља смањења отпада је међународна иницијатива која сваке године широм Европе подржава акције у току једне недеље, које имају за циљ промовисање смањења отпада, али и подизањe јавне свести о отпаду као ресурсу.