вести

Више од 80 професионалаца из различитих делатности у области климатских промена окупило се у петак, 13. децембра на годишњем дружењу у просторијама MARSH Open Space у Београду, како би представили резултате остварене на пројектима у тој области током 2019. године и најавили активности за наредну годину.

– Ово је трећа година како организујемо овакав догађај у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), који је важан за окупљање људи из различитих програма да би смо, разговарали, разменили искуства и заједно испланирали будуће пројекте. Сви радимо у истој области и циљ нам је да се боримо против климатских промена – рекла је саветница за циркуларну економију у Привредној комори Србије Исабел Ариас.

Она је представила Klimate-KIC и указала да је то највећа партнерска организација у Европској унији која подржава иновације које помажу у борби против климатских промена са циљем да постигну емисије гасова са ефектом стаклене баште једнаке нули. Како је рекла, снага организације налази се у огромној мрежи коју има широм Европе у различитим областима, попут финансија, градова, материјала и коришћењу земљишта, а почеће да раде и на питањима вода. Партнерске организације су јој компаније, универзитети, привредне коморе.

Координаторка пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ УНДП Србија Ане Секе је представила реализоване активности у оквиру тог пројекта, укључујући јавне позиве за иновативне идеје и решења, као и изазов отворених података.

– Изабрали смо најбоље, они су добили награде и ушли у климатски инкубатор. Наградили смо пет пројеката и дали им средства са суфинансирање и имплементацију. Још 15 пројеката учествује у климатском акцелератору и почетком следеће године изабраћемо још три који ће добити средства за имплементацију. У фебруару 2020.године очекује нас и нови јавни позив по принципу изазова на тему биоразградивог отпада који реализујемо заједно са Шведском развојном агенцијом (СИДА)– навела је Секе.

Она је најавила да ће наредне године почети са радом платформа за групно финансирање, а у припреми су две кампање групног финансирања донацијског типа за вртић у Крагујевцу и групно финансирање инвестиционог типа за две соларне енергане у Шапцу, а пројекат је подржао и оснивање Прве енергетске задруге у Шапцу.

Менаџер пројеката из области зелених стартуп-а у Стартиту Немања Миловић представио је Inno Energy у Србији са програмима за мастер студенте на највећим европским универзитетима, као и остале програме за иновације који омогућују финансирање иновационих пројеката у области климатских промена.

Представљајући принципе покрета без отпада (zero waste) и кружне економије, администраторка Фејсбук групе „За мање смећа и више среће“ Миља Вуковић је објаснила да две године живи без отпада и да време у коме живимо захтева креативне потезе зато што животињске и биљне врсте убрзано изумиру.

– Постоје јасни подаци који говоре да живимо у ванредном времену и наши океани имају неколико континената плутајуће пластике. Пластика у природној средини није неутрална, њен даљи ефекат није нула. Пластика се полако распада, испушта угљеничне гасове и враћа се у екосистем кроз животиње које је поједу – истакла је Вуковић.

Окупљени су имали прилике да виде изложбу неких од локалних производа и креативних решења који замењују пластику у свакодневној употреби, али и подржавају принципе кружне економије.

Србија ће ускоро добити нови Закон о управљању отпадом, који ће допринети циљевима одрживог развоја и омогућити да се део надлежности у тој области пребаци са републичког нивоа на локалне самоуправе, у шта спада и одлучивање о забрани употребе пластичних кеса најавио је министар заштите животне средине Горан Триван приликом обележавања Европске недеље смањења отпада 22. новембра у Музеју науке и технике у Београду.

– Редефинисана је и Стратегија управљања отпадом, па је предвиђено да имамо 27 регионалних центара за прикупљање отпада. Очекује нас низ промена које показују напредак и када оспособимо све локације онда ће систем прикупљања, прераде отпада и поновне употребе отпада заживети – истакао је Триван и додао да је Министарство у санирање несанитарних депонија уложило више од 400 милиона динара.

Он је указао на мањкавост постојећег Закона, који не предвиђа депозитни систем управљања амбалажним отпадом.

– За крај године припремамо документ у којем ћемо детаљно ући у процес третирања амбалажног отпада, а то значи да ћемо применити искуства земаља које су имале велике и добре резултате и наше циљеве подижемо на ниво циљева ЕУ – навео је Триван.

Према речима председника Удружења рециклера Србије Владимира Живаљевића, од 2010. до данас у Србији је прерађено 600.000 тона посебних токова отпада.

– Ове године је прерађено 100.000 тона, односно 100 милиона килограма посебних токова отпада. То је 300 километара камиона пуних таквог отпада. Лако је замислити како је годинама то завршавало око нас – указао је Живаљевић.

Како је објаснио, велики проблем представља отпадно уље за које се не зна где након употребе завршава.

– У Србији постоји 50 милиона литара таквог отпадног уља, за које се не зна где завршава, користи се у ложиштима и као гориво у аутомобилима, па имамо аерозагађење и канцерогене материје у природи. Решење је принцип „загађивач плаћа“, према коме онај ко проузрокује загађење требало би да плати за његово решавање. Тај принцип у последњих неколико година показује резултате и даје значајан подстрек за даљи напредак у тој сфери и према капацитету би могло да се преради још 20 до 30 одсто више отпада од тренутно показаног резултата.– навео је Живаљевић и додао да у овом тренутку нешто мање од 2.500 фирми има дозволу за неку врсту складиштења, транспорта и третмана отпада.

– Имамо 20 великих оператера, у тој индустрији тренутно ради 1.000 радника и више од 15.000 радника у разним фирмама који су кооперанти тих оператера – истакао је Живаљевић.

Амбасадор Краљевине Шведске у Србији Јан Лундин поздравио је велике напоре бројних општина у Србији да смање количина отпада и подсетио на бројне пројекте које амбасада спроводи у сарадњи са Републиком Србијом, а нарочито пројекат са 17 општина у Србији које врше примарну сепарацију отпада.

Амбасадор Републике Турске у Републици Србији Танжу Билгич подсетио је на иницијативу коју је у сарадњи са Министарством покренута у Србији „Нулти отпад“.

Европска недеља смањења отпада је међународна иницијатива која сваке године широм Европе подржава акције у току једне недеље, које имају за циљ промовисање смањења отпада, али и подизањe јавне свести о отпаду као ресурсу.

Прва енергетска задруга у Србији „Сунчани кровови“ основана је удруживањем грађана у Шапцу 6. новембра. Оснивање су помогли ЈКП „Топлана-Шабац“, Зелена енергетска задруга (ЗЕЗ) из Загреба и Програм за развој Уједињених нација (УНДП) кроз пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“.

Према речима директора ЈКП „Топлана-Шабац“ Слободана Јеротића, сличне задруге већ постоје у земљама Европске уније, а прва задруга у Србији је отворена за све који желе да учествују у њеним активностима без обзира на место становања.

– Иницијатива је проистекла из жеље да се покаже да је могуће окупити људе сличних интересовања око једне добре идеје. Основни циљ је реализација пројекта који нуди алтернативно решење за питања комуналне енергетике. Употребом обновљивих извора енергије, у овом случају соларне енергије, могуће је смањити употребу фосилних горива, смањити трошкове грејања и трошкове за електричну енергију, али и значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште  – каже Јеротић.

Задруга ће ускоро покренути кампању за групно финансирање (crowdfunding) за први пројекат, инсталирање соларне фотонапонске електране снаге 16,5 киловата на крову пословне зграде ЈКП „Топлана-Шабац“. Инвестиција је процењена на 15.000 евра, а до сада је завршена техно-економска анализа, урађен је идејни пројекат и кроз обједињену процедуру у складу са Законом о планирању и изградњи, поднет је захтев за одобрење за извођење радова.

Директор „Топлане-Шабац“ Јеротић најављује да би први киловат сати електричне енергије могли би бити произведени до краја јануара 2020. године. Енергија произведена из фотонапонских централа, које могу бити смештене на крововима приватних кућа, али и на крововима јавних објеката, доноси приход од продаје енергетским субјектима који се баве трговином електричном енергијом или уштеде ако се користи за сопствене потребе.

Желимо да чујемо и Ваше мишљење о овом пројекту, упитник о заинтересованости за улагање у пројекат изградње соларне електране у Шапцу можете попунити анонимно на линку https://eesrbija.rs/upitnik/.

Глобални догађај Климатон, посвећен решавању највећих климатских изазова, одржан је 25. и 26. октобра у Суботици и Чачку.

У Суботици је шест екипа, четири из средњих школа и по једна из ИТ компаније и еколошке организације, осмислило током 24 часа најбоља решења за побољшање система управљања отпадом у том граду. Као најбоља иновација изабрана је “Паметна кеса” четворочлане екипе, коју су чинили ученици из Гимназије „Светозар Марковић” и Економске школе „Боса Милићевић“, а реч је о памучним торбама, вишеструко корисним за потрошаче, као подстицајем да људи од куће носе своје цегере и избаце из употребе пластичне кесе.

– Желели само да објединимо два проблема, а то је решење текстилног отпада и пластичног отпада. То смо урадили тако што смо направили могућност да се од памука и текстила који више није потребан људима праве наше торбе, односно да се текстил не баца, а такође смо желели да направимо могућност да се наша торба када се поцепа или јој се нешто деси, може заменити за нову, чиме бисмо направили да тај материјал стално циркулише и никада се не баца те тако смањили отпад и редуковали употребу пластичних кеса – објаснила је Анђелка Матковић из првопласиране екипе „Гимназијалци“.

Друго место освојио је тим „Гладијатори“ са решењем за два проблема: сечу шума и електронски отпад, које предвиђа да се уређај попут таблета „е-ноут“ изнајмљује ученицима у школама на годишњем нивоу по цени од око 1.000 динара.

– Уређај би заменио свеске јер би на њему могло да се пише а књиге читају тако што би издавачи, уместо да их штампају, само пребацивали књиге у електронском формату на тај уређај. Тренутно је један од највећих проблема глобално сеча шума, јер се годишње посече око 4,3 милијарде дрвећа за потребе прављења папира, а дневно се у школи потроши око 2.000 листова, и ово би био ефикасан начин да се реши – образложио је Стефан Бобић из екипе „Гладијатори“.

Изум екипе која је освојила трећу награду везан је израду платформе и пратеће апликације у циљу побољшања еколошке свести грађана и очувања животне средине, а омогућава да се корисници путем апликације „Субо3ица“ информишу о местима где би могли да рециклирају електронске уређаје, како правилно да одложе отпад и да добију остале информације.

– У питању је апликација која би била на нивоу целог града, на њој би били доступни разни сервиси који би укључивали руте кретања камиона за прикупљање отпада, постављање огласа за поклањање и поновну употребу ствари и сличних информација – рекао је Стефан Попић из трећепласиране екипе.

И остали учесници су осмислили занимљива решења па је у плану да њихове идеје добију подршку за реализацију. То би омогућило поновну употребу стакла за израду сувенира, на тржишту би се нашли смарт фрижидери који би преко апликација обавештавали кориснике о преосталим намирницама, док би се у изградњи путева користио рециклажни материјал.

Климатон у Чачку одржан је у Научно-технолошком парку, а тема је била ”Зелени град” као изазов за обогаћивање и одржавање постојећих зелених површина, што представља подршку борби против климатских промена. На питања како Чачак можемо учинити зеленијим, климатски отпорнијим и пријатнијим градом, одговоре је тражило 28 учесника распоређених у 7 тимова.

Екипа Гимназије “Средња школа Чачак” освојила је прво место са најбољим идејним решењем  које предвиђа озелењавање крова Градске библиотеке како би се основала “Зелена читаоница”, место где би љубитељи књиге могли да имају пријатан кутак за читање, а зелена површина ће утицати на побољшање енергетске ефикасности објекта, као и на смањење емисија ЦО2 и температуре ваздуха у том делу града.

Друго место припало је тиму “Евергреен” за идеју “Зелени кутак”, у оквиру којег би плато Културног центра био уређен тако да се простор озелени и додатном опремом прилагоди потребама младих као ново, чисто, зелено и здраво место за окупљање.

“Бамби” тим је освојио трец́е место са решењем “Зелена нит” које предлаже уређење тераса и запуштених зелених површина између Дома културе и Градске скупштине, како би тај простор био зеленији, а истовремено погодан за одржавање церемоније венчања, захваљујуц́и близини канцеларије матичара

Остали тимови: „Енерго град“, „ЕЦоМЕТАр”, „Ецотопиа“ и „Зелене оазе“ понудили су различита решења како озеленити градске тргове, улице и зидове како би град Чачак постао климатски отпорнији град.

Градоначелник Града Чачка Милун Тодоровиц́ прогласио је победнике, а уз подршку ЈКП „Србијашуме – Шумска управа Чачак“ сви учесници Климатона добили су по садницу јавора, уз обавезу да дрво посаде.

Поред Суботице и Чачка, овогодишњи Климатон одржан је и у Београду, Новом Саду и Нишу, као и у више од 200 градова широм света.

Климатони у Чачку и Суботици одржани су у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене” Министарства заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), који се реализује уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), и у сарадњи са Цлимате КИЦ Привредне коморе Србије.

Овогодишњи Климатон, глобални догађај посвећен решавању највећих климатских изазова, у коме учествује више од 200 градова широм света, одржаће се 25. октобра у Београду, Суботици, Чачку, Новом Саду и Нишу. Учесници ће у тимовима, уз подршку стручњака, током 24 часа  тражити одржива решења за климатске изазове у посебно задатој области у сваком граду. Жири ће изабрати најиновативније идеје које ће бити награђене.

Климатон је осмишљен као двадесетчетворочасовни фестивал који се у исто време одржава у више градова у форми хакатон такмичења. Током такмичења учесници представљају иновативне идеје и користе нове технологије у решавању проблема из области заштите животне средине и климатских промена.

Догађај је намењен средњошколцима, студентима, старт уп заједници, невладиним организацијама и заинтересованим грађанима.

Пројекат “Локални развој отпоран на климатске промене” Министарства заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), који се реализује уз финансијску помоћ Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), је подржао Климатон у Чачку и Суботици, а Цлимате КИЦ Србија у Нишу и Новом Саду.

Клима на Земљи мења се брзо и коренито. Интензитет екстремних временских непогода – топлотних таласа, шумских пожара, поплава и суша, повећао се у протеклих 50 година. Ове појаве су се јављале и раније, али просечно једном у деценији, а данас се догађају сваке године или чак неколико пута годишње. Са тренутним повећањем просечне глобалне температуре за приближно 1°Ц изнад пред-индустријског нивоа, јасно је да не можемо да поништимо глобално загревање током наших живота. Оно што можемо је да зауставимо глобалног загревања на 1,5-2°Ц у односу пред-индустријски просек. До те границе људи, као врста, могу да се прилагоде. Временски услови већ су довели до тога да је живот људи постао немогућ на многим местима на планети. Само у 2018. години 17,2 милиона људи је расељено због катастрофа изазваних климом у 148 земаља и територија широм света. 

Утицај климатских промена на безбедносну политику и економски и друштвени развој био је тема на Деветом београдском безбедносном форуму, одржаном од 16 до 18. октобра. На панелима “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” и “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”, о овој теми су говорили експерти из УНДП-а, као и експерти различитих струка у чијим областима истраживања и рада је приметан утицај климатских промена.

Стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап је истакла да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, због чега су на недавно одржаном Самиту о климатским променама УН у Њујорку лидери држава, представници приватног сектора и цивилног друштва покренули бројне иницијативе како би градове трансформисали у енергетски ефикасна, инклузивна и одржива места за живот. На Самиту су млади преузели главну реч и послали поруку да смо ми одговорни да предузмемо акцију одмах.

„Више од половине светске популације данас живи у градовима, а две трећине ће живети до краја 2050. године. Такође, градови производе више од 70 одсто гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу и троше 80 одсто укупно произведене енергије. Они су места на којима се последице климатских промена већ осећају, нарочито међу најрањивијом популацијом“, објаснила је Пикап.

О активностима које је Србија предузела на смањењу штетних емисија и стварању климатски отпорних урбаних заједница говорио је министар заштите животне средине Горан Триван.

„Министарство ради на успостављању институционалног, законодавног и стратешког оквира у борби против климатских промена. То подразумева усвајање Нацрта закона о климатским променама, који ће служити као основа за подстицај многих активности. Такође, припремљен је и Нацрт стратегије климатских промена са Акционим планом, где ће бити утврђен правац нискоугљеничног развоја и пут ка смањењу емисија са ефектом стаклене баште, кроз низ конкретних мера ублажавања. Већ сада је евидентно да ће се наше амбиције смањења емисија ГХГ према Споразуму о клими из Париза повећати и два до три пута у односу на 2015. годину. Поред тога, у оквиру ревизије Национално утврђених доприноса, Србија ће детаљно разрадити и аспект прилагођавања кључних привредних сектора очекиваним променама климе, првенствено у пољопривреди, управљању водама, шумама али и природним ресурсима и заштити здравља становништва“,  објаснио је министар Триван.

Он је подсетио да у градовима у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, живи 60,8 одсто становника и да је тенденција да ће се тај проценат повећати, као и да то утиче на квалитет живота: насеља се шире, смањује проценат зелених површина, повећава број возила на улицама, расте загађење ваздуха, количина комуналног отпада и отпадних вода се такође повећава, као и потрошња енергије за грејање и хлађење. Све то утиче на повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште и на интензивирање утицаја климатских промена.

На опасности и размере штете које би пораст глобалне температуре за више од 2 степена Целзијуса могао донети у светским размерама, указао је  ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић.

“Наше функционисање на планети зависи од одржавања стабилне климе. Сада смо изван топлотног оптимума, али ако се држимо испод 2 степена раста температуре, могли бисмо се прилагодити променама које то прате. Ако пређемо 2 степена, економија ц́е бити у озбиљном паду и покренуц́емо такозване тачке преокрета у климатском систему. Повећање температуре од 1 степена трајало је више од 100 година док ће се нови пораст од 1 степена десити у само 30 наредних година“.

Ђурђевић је нагласио да можемо очекивати смањење падавина у току лета а самим тим и интензивне суше. Он је навео да је последњих пар година забележено 5 топлотних таласа у току лета за разлику од претходних деценија, као и да су бујичне градске поплаве много ризичније због инфраструктуре која је направљена за стабилно време.

Подаци Светске здравствене организације показују да климатске промене узрокују и бројне здравствене проблеме. Директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу Недрет Емироглу сматра да је важно подићи свест о утицају климатских промена на здравље и пронаћи нова решења, јер интензитет и учесталост заразних болести расте.

Здравље људи угрожено је и производњом електричне енергије која се базира на угљу. Директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач подсетио је да је цео регион Западног Балкана значајно зависан од електрана на угаљ:

„Једно од решења је уградња филтера у термоелектране, као и увођење пореза на емисију ЦО2 . На тај начин би се загађење ваздуха и укупно загађење животне средине смањило, али проблем код имплементације ових решења настаје због одсуства политичке воље у региону.“

За јачање отпорности на промене климе неопходне су почетне инвестиције, али ако се ништа не учини – трошкови ће само расти, рекао је портфолио менаџер за климатске промене УНДП у Србији Мирослав Тадић. Он је  подсетио да је Србија у поплавама и сушама од 2000. године изгубила око шест милијарди долара кроз штете:

“За тај новац могли смо да изградимо, на пример, неопходна постројења за пречишћавање отпадних вода и водоснабдевање у складу са стандардима ЕУ“.

Тадић је закључио да је улагање у борбу против климатских промена истовремено и прилика за даљи развој привреде, нова радна места и економски напредак друштва.

“Последице климатских промена ће бити ту, без обзира да ли признајемо или не њихово постојање. Становници урбаних и руралних средина ће подједнако бити угрожени последицама климатских промена, само на различите начине”, рекла је експерткиња за климатске промене у Србији Данијела Божанић.

Учесници панела потврдили су да је Србија потписала и ратификовала најважније споразуме о климатским променама и заштити климе, али да не постоји адекватна примена тих споразума у пракси. Стручњаци су се сложили да би управљање отпадом, рециклирање и улагања у научна истраживања, заједно са комбинованим регионалним и међународним напорима, требало да буду кључни приоритети.

Панел “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” подржао је Програм Уједињених нација за развој (УНДП), а у њему су учествовали стална представница УНДП у Србији Франсине Пикап, министар заштите животне средине Горан Триван, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) за Европу Недрет Емироглу и директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач.

У партнерству са УНДП одржан је и панел “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”.  Учествовали су портфолио менаџер УНДП за климатске промене Мирослав Тадић, професор Машинског факултета Универзитета у Београду Александар Јововић, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, експерткиња за климатске промене Данијела Божанић и Жарко Петровић, тим лидер за витални развој УНДП.

Позивамо све заинтересоване на конференцију „Грађани покрећу град будућности“ која ће се одржати 10. октобра 2019. године у Југословенском драмском позоришту (Краља Милана 50, Београд) са почетком у 10:00 часова.

Конференција се реализује у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ који спроводи Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

Циљ догађаја је да представимо решења за развој климатских паметних и одрживих градова и укажемо  како примена нових технологија и приступа помаже урбаним срединама да адекватно одговоре на потребе грађана, економије и природе али и укључимо грађане у одлучивање о примени иновативних решења. Ово је једна од прилика да мотивишемо и повежемо грађане, приватни сектор, градове, општине и научну заједницу како бисмо започели неопходну промену ка климатски паметним градовима.

Догађај је доступан различитим циљним групама кроз три целине:

• Представљање климатски паметних градова из Европе и примера добре праксе кроз панел – дискусије;
• Практичну едукацију у радионицама на тему отворених података и алтернативних начина финансирања;
• Сајам иновативних идеја, нових технологија и бизнис модела отворен за све грађане у парку Мањеж.

Агенду догађаја као и пријаве за конференцијски део и радионице можете пронаћи на: http://gradovi-buducnosti.adriamediagroup.com/

Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) представили су данас резултате Климатског инкубатора и доделили средстава за имплементацију иновативних технолошких решења и пословних модела за смањење гасова са ефектом стаклене баште у пет општина и градова, али и широм Србије због велике могућности њихове даље примене.

Бесповратна средства за суфинансирање технолошких решења и бизнис модела добиле су компаније: ЈКП Топлана Шабац, Eso Tron, Jugo-Impex d.o.o,  Sanicula d.o.o. i GreenEnergy Point d.o.o. Реализација њихових идеја допринеће повећању енергетске и трошковне ефикасности, повећању удела енергије из обновљивих извора, стимулисању циркуларне економије и побољшаном управљању отпадом широм Србије, а посебно у Нишу, Параћину, Бољевцу, Руменци, Шапцу.

Са представницима пет победничких тимова данас су потписани споразуми и додељена су им средства за суфинансирање имплементације. Укупна вредност додељених бесповратних средстава је $470.000 а укупна вредност инвестиција око $11.000.000. Очекивано смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, у периоду животног века награђених пројеката, је око 500.000т CО2, односно еквивалентно садњи 115,000 стабала, или пошумљавању површине од 145 фудбалских стадиона.

„Пројекат ‘Локални развој отпоран на климатске промене’ један је од најважнијих пројеката које Министарство заштите животне средине спроводи зато што подразумева стручност, финансијску подршку, иновативност и конкретне резултате“, рекао је министар Горан Триван. „Доста је Србија била прљава и мусава, хоћемо да решавамо питање животне средине заједно и конкретно. Министарство ће наставити да подражава иноватвне идеје и нова технолошка решења која ће дати конкретне резултате у борби против климатских промена, али и унапређењу животне средине у најопштијем смислу“, нагласио је министар Горан Триван на церемонији потписивања споразума о додели средстава за суфинансирање.

“Поред подршке развоју иновативних идеја кроз Климатски инкубатор, УНДП помаже и у њиховој реализацији како би допринео борби против климатских промена и одрживом развоју у Србији. Ублажавање климатских промена је инвестиција у пословање. Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште штеди новац путем побољшања енергетске ефикасности, смањења трошкова производње и раста продаје, чинећи компаније тржишно конкурентнијим”, рекла је в.д. сталне представнице УНДП-а у Србији Стелиана Недера ”.

Јавни позив „Изазов за иновативна решења“, расписан у оквиру заједничког пројекта Министарства и УНДП-а под називом Локални развој отпоран на климатске промене, помогао је да се идентификују  иновативне идеје и пројекти за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање локалних заједница у Србији како би постале отпорније на промене климе. Награђени иноватори су, поред почетне финансијске подршке, добили прилику да у Климатском инкубатору, основаном у оквиру пројекта, развију своје идеје у пројекте спремне за примену у пракси.

Програм УН за развој, заједно са платформом Цитизенергy, Европском платформом за прикупљање средстава из групних улагања и асоцијацијом Енергетски градови, окупили су градоначелнике из осам земаља: Молдавије, Србије, Грузије, Таџикистана, Хрватске, Сомалије, Либана и Португала, како би покренули иницијативу за промоцију нових модела финансирања пројеката соларних електрана. Локалне самоуправе које учествују у климатском акцелератору у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ представиле су своје пројекте у Лисабону 18. и 19. марта. У оквиру састанка представници градова подржали су платформу градоначелника за повећање коришћења соларне енергије под називом „Платформа соларних градова“ (Solar Mayors platform).

С обзиром да је потенцијал искоришћења соларне енергије све већи услед константног унапређења технологије као и да су соларни панели доступнији због великог пада цене у последњих 10 година, неопходно је наћи нове моделе финансирања и наћи механизме за размену искустава. Из тог разлога покренута је „Платформа соларних градова“, где ће све заинтересоване стране имати прилику да се упознају са најновијим моделима промоције употребе соларне енергије, размене најбоље праксе и промовишу ангажовање грађана у коришћењу обновљивих извора енергије. Платформа треба да успостави сарадњу на локалном и националном нивоу, укључи организације цивилног друштва, приватни сектор и грађане у повећању транспарентности и ефикасности рада институција као и да стимулише иновације и сарадњу са свим заинтересованим странама.

Нови модели финансирања као што су модели групног улагања – crowdfunding, енергетске задруге, употреба крипто валута (SolarCoin),компаније за финансирање енергетских услуга по принципу штедње (енг. Energy service companies financed by savings – ESCO) и друге, представљени су током догађаја и очекује се да ови нови модели финансирања помогну у повећању производње електричне енергије коришћењем соларних панела у градовима.

На радионици су учествовали представници Крагујевца, Ниша и Шапца, коју су имали прилику да се упознају са начином планирања и спровођења цроwдфундинг кампања које планирају да реализују у наредних годину дана за набавку соларних панела који ће бити постављени на крововима јавних установа. С обзиром на различите типове цроwдфундинг кампања планирано је прикупљање средстава кроз донацијско групно улагање (Донатион цроwдфундинг) за пројекте у Крагујевцу (вртић Зека) и Шапцу (Центар за децу и младе), али и кроз инвестиционо групно улагање (Investment crowdfunding) у Шабцу, где ће на кров ЈКП Топлане Шабац бити постављени соларни панели кроз инвестиције појединаца. Представници ових градова први су потписници повеље „Клуба соларних градова“ (Solar Mayor’s Club), где ће имати прилику да се повежу са другим градовима и размене своја искуства у crowdfunding кампањама, како би се исте спровеле и у другим градовима Србије.