вести

Sjenica, u Zapadnoj Srbiji, okružena je sa četiri zaštićena prirodna dobra. Jedno od njih je Specijalni rezervat prirode Uvac – dom najveće kolonije beloglavog supa, zaštićene ptice koja se gnezdi na ovim prostorima. Kao stočarski kraj, u kome se najviše uzgajaju ovce, Sjenica je poznata po istoimenom siru, ali i drugim specijalitetima: sudžuku i mantijama, kao i po gostoprimstvu. Jedinstvene prirodne lepote i autentična lokalna kuhinja privlače turiste, pa su se mnogi u ovoj, i dalje nedovoljno nerazvijenoj, opštini okrenuli upravo toj delatnosti kao izvoru prihoda.

Među njima je i preduzetnica Edina Puljić. Nakon godina rada u zemljama Zapadne Evrope sa porodicom je u Sjenici osnovala etno domaćinstvo.

– Svi naši gosti dobijaju na poklon autentičan suvenir – bio sapun. Da nas se po njemu sete i ponovo nam dođu. Pravim ga od ulja koje ostane nakon pripreme obroka – kaže Edina.

Edinino domaćinstvo jedno je od 500 u sjeničkom kraju, i preko 2000 u Srbiji, koja su deo socijalne franšize udruženja „Bio Idea za održivi razvoj“. Ovo udruženje okuplja uglavnom žene, različitih generacija, sa željom da ih nauči kako da od otpadnog jestivog ulja iz svog domaćinstva prave sapune, kako bi mogle da obezbede sebi dodatni izvor prihoda ili da uštede novac. Za žene u Sjenici je ova mogućnost posebno važna, imajući u vidu visoku stopu rizika od siromaštva, koja iznosi 46,6%. Istovremeno, ove radionice povezuju žene iz različitih etničkih grupa, s obzirom da u ovoj nacionalno-mešovitoj sredini zajedno žive Bošnjaci, Srbi, Albanci, Crnogorci, Turci, Romi i pripadnici/ce drugih nacionalnosti.

Osnivačica udruženja „Bio Idea za održivi razvoj“, Sanida Klarić, kaže da su radionice za izradu bio sapuna namenjene prvenstveno ženama iz teže upošljivih kategorija, kao što su one iz ruralnih područja ili žene iz gradova koje su nakon 45. godine života ostale bez posla.

– Domaćinstva u Srbiji mesečno potroše oko 2.300 tona jestivog ulja, od čega skoro trećina završi u prirodi. Mi smo prepoznali svoju šansu da otpadno jestivo ulje koristimo kao sirovinu za proizvodnju sapuna u radionicama ženskog socijalnog preduzetništva širom Srbije – objašnjava Sanida.

Radionice se održavaju u seoskim domaćinstvima koja se već bave proizvodnjom mlečnih proizvoda, ručnih radova ili zimnice, pa tim delatnostima dodaju i proizvodnju i prodaju bio sapuna. Obuke su besplatne, a jedini uslov za učešće je da korisnice budu solidarne i stečeno znanje prenesu dalje.

Osim što doprinosi ekonomskom osnaživanju žena, proizvodnja bio sapuna čuva i prirodu sjeničkog kraja, smanjujući količinu otpada koja završi na deponijama. Značaj ove inicijative prepoznala je i Opština Sjenica koja je odlučila da podrži njen dalji razvoj i pomogne formiranje zadruge za proizvodnju sapuna.

Bio Idea stigla je i do drugih delova Srbije. Preduzetnica iz Zemuna, Nataša Dokić takođe pravi bio sapune u svom domu. Njen prvenstveni motiv je očuvanje životne sredine.

– Istraživala sam na koji način mogu, pored toga što recikliram staklene flaše, papir i drugo, da doprinesem i pokušam da promenim nešto, makar u svom domaćinstvu. Tada sam otkrila ove radionice za reciklažu ulja. Sapun koji napravim na ovaj način koristim za sve potrebe, kao i svi moji ukućani – ističe Nataša.

Da bi se napravio bio sapun, osim dobre volje, i malo učenja, potrebna je i specijalna posuda. Nju je Bio Idea patentirala uz pomoć partnera – Instituta za opštu i fizičku hemiju i preduzeća Ekoera. Posuda se sastoji od dva suda napravljena od recikliranih materijala, povezana mrežicom za propust ulja. Kao filter se koristi zeolit koji upija vodu i nečistoće i propušta potpuno prečišćeno ulje. U njega se zatim dodaje natrijum-hidroksid, čime počinje proces saponifikacije. U smesu mogu da se dodaju kafa, kora pomorandže ili suvo bilje, kako bi se obogatila aroma sapuna. Onda samo treba sačekati 24 sata, i sapun je spreman za upotrebu.

Prednost ovih sapuna za kožu je u tome što ne sadrže alergene i konzervanse. Za prirodu su korisni jer su biorazgradivi te njihova upotreba ne šteti okolini, a njihova proizvodnja ne doprinosi emisijama štetnih gasova. Na primer, od jedne litre otpadnog jestivog ulja može se napraviti 10 sapuna. Time se štedi 3,8 kilograma ugljen-dioksida (CO2) koji bi nastali industrijskom proizvodnjom. Ilustracije radi, toliko CO2 emituje nov automobil na relaciji Beograd – Pančevo – Beograd.

– Korisnije je za čoveka i prirodu ako industrijski sapun, u čijoj se proizvodnji i distribuciji koriste naftni derivati, zamenimo prirodnim. U tradiciji je našeg naroda da se ništa ne baca. Vekovima su ljudi sami sebi pravili sapun– zaključuje Sanida Klarić, dok u radionici u Beogradu pakuje bio-sapune spremne za prodaju.

Ovakvom proizvodnjom sapuna promoviše se cirkularni pristup u vođenju domaćinstva i preduzetničkom poslovanju. Ponovnom upotrebom otpadnog ulja kao sirovine za novi proizvod, smanjuje se otpad i količine iskorišćenog jestivog ulja iz domaćinstava koje bi inače završile u otpadnim vodama ili na deponijama, zagađujući životnu sredinu.

Pogledajte video priču o ovoj vrednoj inicijativi OVDE.

***

Projekat „Ubrzavanje cirkularne ekonomije“ je izabran za kao jedno od šest najboljih rešenja u okviru „Izazova za upravljanje bio-otpadom“, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstva zaštite životne sredine i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Cilj ovog izazova je bio da pomogne realizaciju inovativnih rešenja za upravljanje otpadom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta, kako bi doprineo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja, kao i razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su danas priznanja najuspešnijim inovatorima, koji su u praksi sproveli rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čineći gradove i opštine u Srbiji otpornijim na klimatske promene.

Ova rešenja su realizovana zahvaljujući podršci Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), a doprineće smanjenju emisija GHG u Srbiji ekvivalentom pola miliona tona CO2, što je jednako pošumljavanju 145 fudbalskih stadiona, odnosno sadnji 115.000 stabala drveća. Priznanja je dobilo 11 timova inovatora iz javnog, privatnog, nevladinog i istraživačkog sektora, kao i 6 lokalnih samouprava.
Događaj su zvanično otvorili pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, Sandra Dokić i vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene u UNDP-u, Miroslav Tadić.

„Sprovedeni projekti su pokazali da Srbiji ne manjka inovacija, ne samo u privatnom i javnom sektoru, već i u naučnim institucijama i nevladinim organizacijama čija rešenja već pokazuju veliki uticaj u lokalnim zajednicama“,  istakla je Dokić i dodala: „Pored toga, Ministarstvo je uložilo velike napore da podatke lokalnih samouprava i privatnog sektora koji su relevantni za klimatske promene objedini, na čemu ćemo raditi i u budućnosti kroz objedinjeni informacioni sistem. Samo na osnovu tačnih podataka možemo da planiramo aktivnosti i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje i pratimo uspešnost mera.“

„Inovacije čije smo sprovođenje podržali u praksi i danas nagradili će doprineti očuvanju zdrave životne sredine i otvaranju novih, zelenih radnih mesta. Na taj način pomažemo Srbiji da ublaži uticaj klimatskih promena na razvoj privrede i društva“, rekao je Tadić.

Priznanja za Lidere u inovacijama dodeljena su Javnom komunalnom preduzeću Toplana Šabac, preduzećima Esotron, Jugo-impex E-reciklaža, Green Energy Point, Sanicula, Telefon – Inženjering, Global Sustainability Experts, zatim Institutu Mihajlo Pupin i Institutu za multidisciplinarna istraživanja, organizaciji civilnog društva Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila i Gradu Kraljevu.

Primena njihovih rešenja u praksi doprinosi povećanju energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja, povećanju udela obnovljivih izvora energije (biomase, biogasa i solarne energije) u ukupnom energetskom miksu, digitalizaciji i uštedama resursa u poljoprivrednoj proizvodnji, iskorišćavanju otpada za dobijanje novih proizvoda, đubriva i energije, uvođenju cirkularnih modela poslovanja, promociji održivog modela saobraćaja, prečišćavanju vazduha u urbanim sredinama, kao i ranoj najavi i sprečavanju šumskih požara. Takođe, otvoreno je 35 novih „zelenih“ radnih mesta.

Ukupna vrednost sredstava koja su u realizaciju inovativnih rešenja uložili nagrađeni timovi i sufinansiranja koje su obezbedili Globalni fond za životnu sredinu i Ministarstvo zaštite životne sredine iznosi oko 11 miliona dolara.

Priznanja za inovacije dobilo je i 6 lokalnih samouprava u Srbiji i to za uvođenje Informacionih sistema za prikupljanje i otvaranje podataka o emisijama GHG i za izradu Lokalnih planova nisko-ugljeničnog razvoja. To su: Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Niš, Šabac i Sremska Mitrovica.
Informacioni sistemi i akcioni planovi će omogućiti ovim gradovima da imaju bolji uvid u podatke o emisijama GHG u sektorima poput energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva, kako bi na osnovu njih mogli da prate sprovođenje postojećih mera za smanjenje tih emisija, kao i da bolje planiraju nove mere u budućnosti.

Takođe, dodeljena su i specijalna priznanja u kategorijama: Doprinos smanjenju ugljeničnog otiska – preduzeću Jugo-impex E-reciklaža iz Niša, Najbolje digitalno rešenje – Javnom komunalnom preduzeću Toplana Šabac, Najveći uticaj u lokalnoj zajednici – organizaciji civilnog društva BioIdea, i Najbolja inovacija koje su podelili Institut za multidisciplinarna istraživanja i Institut Mihajlo Pupin.

Sve nagrađene inovacije realizovane su u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji je u proteklih pet godina, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sproveo UNDP, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

У сарадњи са мештанима старопланинских села Дојкинци и Темска, као и градом Пиротом, Енергетска задруга Електропионир покренула је кампању „Соларна Стара“ за групно финансирање (crowdfunding) изградње соларних електрана у задружном власништву, чији ће укупан приход ићи овим локалним заједницама. Ово ће бити прве задружне соларне електране у Србији.

Позивамо Вас да својом донацијом помогнете да се на кровове Месне заједнице Темска и Дома културе Дојкинци поставе соларне електране снаге од по 5 kWp . Сав годишњи приход из ових електрана у наредних 25 година ће ићи локалним удружењима и организацијама које доприносе животу заједнице.

Укупна вредност пројекта је 1.680.000 динара, од чега су Електропионир и донатори већ прикупили половину средстава. Од осталих 840.000 неопходних за изградњу соларних електрана већ је прикупљена готово половина, а кампања ће трајати наредних 16 дана.

Кампању можете подржати на више начина:

– онлајн донацијом на  https://www.donacije.rs/projekat/solarna-stara/

– уплатом на текући рачун Енергетске задруге Електропионир

– ширењем информација о кампањи преко друштвених мрежа

Више информација о пројекту можете прочитати на  https://elektropionir.rs/kampanja-solarna-stara/

Рок за пријаву на Јавни позив „Дигитална решења за зелену економију“ продужен је до 1. фебруара 2022. године у 17 часова. Јавни позив су расписали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС).

Кроз овај Јавни позив у форми изазова биће подржане иновативне идеје и пословни модели који примењују дигитализацију у неком сегменту пословања и омогућавају прелазак на зелену и циркуларну економију. Три најиновативнија решења биће изабрана за награду у вредности до 5.000 америчких долара.

У Јавном позиву могу учествовати привредни субјекти (привредна друштва и предузетници), женска предузетништва и организације цивилног друштва регистровани у Републици Србији. Пријављена иновативна решења могу бити примењена у производним процесима, набавци, логистици, праћењу производа, односима са купцима, сектору продаје, унапређењу унутрашње организације и осталом.

Пријаве које прођу техничку евалуацију оцениће независна комисија

За Јавни позив се можете пријавити на http://circulareconomy-serbia.com.

За додатне информације можете нас контактирати на ana.seke@undp.org, тел: +381 631064806.

Прашњави пут кроз суву и испуцалу земљу, окружен осушеним кукурузом у атару села Белегиш води до зелене оазе ратарског газдинства пољопривредног произвођача Николе Лончара. Овај рођени Белегишанин први је пољопривредник у Србији који се упустио у авантуру дигитализовања имања на коме узгаја поврће за продају. Један од разлога што се одлучио на тај, пионирски корак за домаћу пољопривреду, јесте и велики ризик који у последњих неколико година доносе суше.

О коликом је ризику реч говори и податак да је 2021. године Србија оборила неславан температурни рекорд, забележивши најтоплији јун у последњих 100 година.   

– Постало је све нестабилније у последњих пет, шест година, па и више. Сваке године клима се мења. Падавине су нередовне. У пролеће их буде превише, па их нема лети, онда када су најпотребније. Од када се бавим пољопривредом, никада се није догодила тотална штета од суше, као што је био случај пре четири године – објашњава Никола.

Управо те године Никола је упознао стручњаке са Института Михајло Пупин у Београду од којих је набавио паметни уређај Мобисан – мобилни соларни електрогенератор.  Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства,  пошто 95 одсто пољопривредних газдинстава регистрованих Србији има мање од 10 хектара земље.

– Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа. Има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију и рачунарски систем који скупља микроклиматске и информације о земљишту. Рачунар их користи да би аутоматски наводњавао и додавао ђубриво или те информације преноси Николи како би он одлучивао о томе. Информације шаље бежично на персоналне уређаје, попут мобилног телефона. Такође, њиме може да се управља даљински. Мобисан је намењен за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Тиме се остварују материјалне уштеде, али и чува земљиште од непотребног вишка хемикалија – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин.

Ове године Никола је под кукурузом је имао 20 хектара земље, под пшеницом 10 и више од 4 под поврћем. Успео је да посади две ратарске културе на истој парцели захваљујући томе што је наводњавао њиву током целе шестомесечне сезоне. Он каже да му систем који сада користи омогућава стабилност приноса, која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

– Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – он истиче.

Захваљујући томе што Мобисан ради на енергију сунца и ветра, Никола више не користи дизел гориво, чиме штеди новац и чува животну средину од загађења. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ. Осим тога повећао је и принос, и то за 30 одсто. Укупан принос паприке по сезони сада је једнак једној композицији воза од 10 вагона пуних паприке.

– Посадили смо црвену паприку и бабуру тамо где је прво био млади кромпир, а тамо где је био кукуруз шећерац посадили смо купус, након тога ћемо посадити спанаћ. Смењујемо две културе годишње зато што имамо систем за заливање, без тога не би могло. Ово је ратарски крај, али људи углавном не заливају па имају само једну културу годишње, пшеницу и кукуруз – наводи домаћин Никола.

Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, у његовој изради су учествовали роботичари, машински инжењери, електроинжењери енергетске и управљачке електронике, агрономи, агроекономисти и заштитари.

– Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа, има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију између тих компоненти и рачунарски систем који скупља микроклиматске и педолошке информације. Рачунар их користи да би самостално доносио одлуке или преносио Николи како би их он доносио. Информације шаље бежично на персоналне уређаје. Такође, може бити командован даљински и намењен је за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Шта се тиме добија? Уштеде, не само материјалне, чува се и земљиште од непотребног вишка хемикалија. Рачунар има улогу експерта агронома, може донети одлуке и аутоматски радити, наводњавати и додавати ђубриво – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин која је осмислила и направила Мобисан уређај.

Он је у области роботике 33 године, предаје и на Електротехничком факултету у Београду. Према његовим речима, идеја о роботима у служби пољопривреде настала је пре 15 година након што му је један од колега у Институту у шали рекао:“Александре, што се бавиш роботиком? То је привилегија богатих земаља, нећеш од тога моћи да зарадиш у Србији, ми имамо проблем да нахранимо људе“.

– Тада сам рекао да ћемо да направимо роботе који ће да нахране људе. То је ангдота зашто смо се, између осталог, определили да правимо високо аутоматизоване и роботизоване системе за пољопривреду.  Имали смо срећу да упознамо Николу који има ентузијазма за нове технологије. Млади обично беже са села, иду у град, а за собом остављају хектаре обрадиве, добре земље коју су наследили. Никола је борац и сада се види да је успешан у томе. Храбар је зато што је остао на селу и пристао да користи савремене технологије, верује у науку – истиче Александар.

Уређај је циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства. У Србији постоји више од 430.000 регистриваних пољопривредних газдинстава, 95 одсто имају мање од 10 хектара земље.

– Штедим своје време, пошто не долазим сваки час на њиву да одвијам и завијам вентиле, уређај то све сам ради. Систем ми сам каже колико ђубрива, прихране да пустим, колико да заливам и колико дуго. Штедим струју, воду и чувам земљиште. Како смо урадили овај систем, први пут сам ишао на одмор да је то све функционисало и без мене. Управљао сам уређајем са летовања, из Грчке – наводи домаћин Никола.

Не користи више дизел гориво и нема загађења животне средине. О каквим је уштедама реч, најбоље говори податак да се њива наводњава свакодневно од маја до септембра. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ.

Да у ратарској производњи нема импровизације потврђује Никола, објашњавајући да му овај систем омогућава стабилност приноса која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

– Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, ако се догоди суша без заливања, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – објашњава он.

Од када користи „Мобисан“ на два хектара има укупан принос од 100 тона прве класе паприке, уз још око 30 одсто друге класе.

– Већина земљишта у Србији је дистрибуирана, један власник може имати више мањих поседа, што је велики проблем због губитка времена и трошкова. Направили смо ефикасан преносив енергетски систем. Мобилност, плус обновљиви извори енергије су кључ за српску пољопривреду. Поред научно-стручног изазова, имали смо и етички мотив да помогнемо Николи као репрезентативном примеру оних 95 одсто пољопривредних породичних газдинстава у Србији, јер више од милион људи у Србији се бави пољопривредом и живи од тога. Није решење само дати некоме субвенције, мораш га научити и дати му технологију да буде успешан – истиче Александар .

Инвестиција у дигитални њиву величине 10 хектара се исплати за три године. 

Институт Михајло Пупин је развио први овакав систем у Србији и доступан је у неколико верзија. Уређај је мултифункционалан, не производи само електричну енергију из сунца, већ се користи и као рутер, аквизициони систем, рачунар и експерт систем. Метео станица и ветротурбина су повезани на њега, а ради само на сунчеву енергију. Ноћу на ветротурбину и проширив је.

Оно по чему је Мобисан оригиналан јесте додатна ветротурбина са преклопним стубом, решење стручњака из Института Михајло Пупин који су инспирацију пронашли у старинском ђерму за вађење воде са бунара.

Дигитална метеоролошка станица мери микроклиматске параметре: температуру ваздуха, влажност ваздуха, плувиометар мери количину падавина и анемометар мери брзину и правац ветра. Фотонапонски соларни систем који претвара соларну енергију у електричну. Поред метео станице и система за производњу електричне енергије, постоје и сензори који мере се влажност земљишта на две дубине, пх вредност и температуру. На основу тих информација и експертских знања од пољопривредних саветодаваца уграђених у систем, могу се предвидети појаве штеточина, биљних болести и на време почети са превенцијом.

Технолошке иновације у пољопривреди омогућавају прилагођавање на измењене климатске услове и истовремено доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ).

***

„Развој иновативних решења у области паментног коришћења земљишта у пољопривреди“ Института Михајло Пупин је награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).