вести

  • Продужен рок за пријаву за дигитална решења за зелену економију

    Рок за пријаву на Јавни позив „Дигитална решења за зелену економију“ продужен је до 1. фебруара 2022. године у 17 часова. Јавни позив су расписали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС).

    Кроз овај Јавни позив у форми изазова биће подржане иновативне идеје и пословни модели који примењују дигитализацију у неком сегменту пословања и омогућавају прелазак на зелену и циркуларну економију. Три најиновативнија решења биће изабрана за награду у вредности до 5.000 америчких долара.

    У Јавном позиву могу учествовати привредни субјекти (привредна друштва и предузетници), женска предузетништва и организације цивилног друштва регистровани у Републици Србији. Пријављена иновативна решења могу бити примењена у производним процесима, набавци, логистици, праћењу производа, односима са купцима, сектору продаје, унапређењу унутрашње организације и осталом.

    Пријаве које прођу техничку евалуацију оцениће независна комисија

    За Јавни позив се можете пријавити на http://circulareconomy-serbia.com.

    За додатне информације можете нас контактирати на ana.seke@undp.org, тел: +381 631064806.

  • Како је прва дигитализована њива у Србији повећала приносе упркос суши?

    Прашњави пут кроз суву и испуцалу земљу, окружен осушеним кукурузом у атару села Белегиш води до зелене оазе ратарског газдинства пољопривредног произвођача Николе Лончара. Овај рођени Белегишанин први је пољопривредник у Србији који се упустио у авантуру дигитализовања имања на коме узгаја поврће за продају. Један од разлога што се одлучио на тај, пионирски корак за домаћу пољопривреду, јесте и велики ризик који у последњих неколико година доносе суше.

    О коликом је ризику реч говори и податак да је 2021. године Србија оборила неславан температурни рекорд, забележивши најтоплији јун у последњих 100 година.   

    – Постало је све нестабилније у последњих пет, шест година, па и више. Сваке године клима се мења. Падавине су нередовне. У пролеће их буде превише, па их нема лети, онда када су најпотребније. Од када се бавим пољопривредом, никада се није догодила тотална штета од суше, као што је био случај пре четири године – објашњава Никола.

    Управо те године Никола је упознао стручњаке са Института Михајло Пупин у Београду од којих је набавио паметни уређај Мобисан – мобилни соларни електрогенератор.  Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства,  пошто 95 одсто пољопривредних газдинстава регистрованих Србији има мање од 10 хектара земље.

    – Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа. Има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију и рачунарски систем који скупља микроклиматске и информације о земљишту. Рачунар их користи да би аутоматски наводњавао и додавао ђубриво или те информације преноси Николи како би он одлучивао о томе. Информације шаље бежично на персоналне уређаје, попут мобилног телефона. Такође, њиме може да се управља даљински. Мобисан је намењен за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Тиме се остварују материјалне уштеде, али и чува земљиште од непотребног вишка хемикалија – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин.

    Ове године Никола је под кукурузом је имао 20 хектара земље, под пшеницом 10 и више од 4 под поврћем. Успео је да посади две ратарске културе на истој парцели захваљујући томе што је наводњавао њиву током целе шестомесечне сезоне. Он каже да му систем који сада користи омогућава стабилност приноса, која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

    – Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – он истиче.

    Захваљујући томе што Мобисан ради на енергију сунца и ветра, Никола више не користи дизел гориво, чиме штеди новац и чува животну средину од загађења. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ. Осим тога повећао је и принос, и то за 30 одсто. Укупан принос паприке по сезони сада је једнак једној композицији воза од 10 вагона пуних паприке.

    – Посадили смо црвену паприку и бабуру тамо где је прво био млади кромпир, а тамо где је био кукуруз шећерац посадили смо купус, након тога ћемо посадити спанаћ. Смењујемо две културе годишње зато што имамо систем за заливање, без тога не би могло. Ово је ратарски крај, али људи углавном не заливају па имају само једну културу годишње, пшеницу и кукуруз – наводи домаћин Никола.

    Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, у његовој изради су учествовали роботичари, машински инжењери, електроинжењери енергетске и управљачке електронике, агрономи, агроекономисти и заштитари.

    – Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа, има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију између тих компоненти и рачунарски систем који скупља микроклиматске и педолошке информације. Рачунар их користи да би самостално доносио одлуке или преносио Николи како би их он доносио. Информације шаље бежично на персоналне уређаје. Такође, може бити командован даљински и намењен је за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Шта се тиме добија? Уштеде, не само материјалне, чува се и земљиште од непотребног вишка хемикалија. Рачунар има улогу експерта агронома, може донети одлуке и аутоматски радити, наводњавати и додавати ђубриво – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин која је осмислила и направила Мобисан уређај.

    Он је у области роботике 33 године, предаје и на Електротехничком факултету у Београду. Према његовим речима, идеја о роботима у служби пољопривреде настала је пре 15 година након што му је један од колега у Институту у шали рекао:“Александре, што се бавиш роботиком? То је привилегија богатих земаља, нећеш од тога моћи да зарадиш у Србији, ми имамо проблем да нахранимо људе“.

    – Тада сам рекао да ћемо да направимо роботе који ће да нахране људе. То је ангдота зашто смо се, између осталог, определили да правимо високо аутоматизоване и роботизоване системе за пољопривреду.  Имали смо срећу да упознамо Николу који има ентузијазма за нове технологије. Млади обично беже са села, иду у град, а за собом остављају хектаре обрадиве, добре земље коју су наследили. Никола је борац и сада се види да је успешан у томе. Храбар је зато што је остао на селу и пристао да користи савремене технологије, верује у науку – истиче Александар.

    Уређај је циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства. У Србији постоји више од 430.000 регистриваних пољопривредних газдинстава, 95 одсто имају мање од 10 хектара земље.

    – Штедим своје време, пошто не долазим сваки час на њиву да одвијам и завијам вентиле, уређај то све сам ради. Систем ми сам каже колико ђубрива, прихране да пустим, колико да заливам и колико дуго. Штедим струју, воду и чувам земљиште. Како смо урадили овај систем, први пут сам ишао на одмор да је то све функционисало и без мене. Управљао сам уређајем са летовања, из Грчке – наводи домаћин Никола.

    Не користи више дизел гориво и нема загађења животне средине. О каквим је уштедама реч, најбоље говори податак да се њива наводњава свакодневно од маја до септембра. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ.

    Да у ратарској производњи нема импровизације потврђује Никола, објашњавајући да му овај систем омогућава стабилност приноса која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

    – Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, ако се догоди суша без заливања, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – објашњава он.

    Од када користи „Мобисан“ на два хектара има укупан принос од 100 тона прве класе паприке, уз још око 30 одсто друге класе.

    – Већина земљишта у Србији је дистрибуирана, један власник може имати више мањих поседа, што је велики проблем због губитка времена и трошкова. Направили смо ефикасан преносив енергетски систем. Мобилност, плус обновљиви извори енергије су кључ за српску пољопривреду. Поред научно-стручног изазова, имали смо и етички мотив да помогнемо Николи као репрезентативном примеру оних 95 одсто пољопривредних породичних газдинстава у Србији, јер више од милион људи у Србији се бави пољопривредом и живи од тога. Није решење само дати некоме субвенције, мораш га научити и дати му технологију да буде успешан – истиче Александар .

    Инвестиција у дигитални њиву величине 10 хектара се исплати за три године. 

    Институт Михајло Пупин је развио први овакав систем у Србији и доступан је у неколико верзија. Уређај је мултифункционалан, не производи само електричну енергију из сунца, већ се користи и као рутер, аквизициони систем, рачунар и експерт систем. Метео станица и ветротурбина су повезани на њега, а ради само на сунчеву енергију. Ноћу на ветротурбину и проширив је.

    Оно по чему је Мобисан оригиналан јесте додатна ветротурбина са преклопним стубом, решење стручњака из Института Михајло Пупин који су инспирацију пронашли у старинском ђерму за вађење воде са бунара.

    Дигитална метеоролошка станица мери микроклиматске параметре: температуру ваздуха, влажност ваздуха, плувиометар мери количину падавина и анемометар мери брзину и правац ветра. Фотонапонски соларни систем који претвара соларну енергију у електричну. Поред метео станице и система за производњу електричне енергије, постоје и сензори који мере се влажност земљишта на две дубине, пх вредност и температуру. На основу тих информација и експертских знања од пољопривредних саветодаваца уграђених у систем, могу се предвидети појаве штеточина, биљних болести и на време почети са превенцијом.

    Технолошке иновације у пољопривреди омогућавају прилагођавање на измењене климатске услове и истовремено доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ).

    ***

    „Развој иновативних решења у области паментног коришћења земљишта у пољопривреди“ Института Михајло Пупин је награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

  • Обележен Светски дан хране

    Светски дан хране обележен је 16. октобра широм света кроз различите акције и манифестације. Овај глобални догађај представља дан подизања свести и колективне акције за борбу против глади и обезбеђивању здраве исхране за све. Тим поводом припремили смо савете како смањити отпад од хране у домаћинствима једноставним корацима који штеде новац, истовремено чувајући планету земљу од загађења и утичући на смањење глобалног загревања.

    Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) установила је Светски дан хране 1979. године, сваке године овај значајан датум обележава више од 150 земаља. У Србији се овај датум обележава од 2001. године.

  • Обележена Европска недеља мобилности

    Европска недеља мобилности обележена је у око 3000 градова у 50 земаља у свету под овогодишњим слоганом „Одржива мобилност за здравље“. У Србији је у овој манифестацији учествовало 26 градова и општина организовањем „Пешачке недеље“, дана без аутомобила. Током овог дана промовисана је вожња бициклом и ролерима, а организоване су радионице, представе и изложбе.

    Програм Уједињених нација за развој (УНДП) учествовао је у обележавању манифестације у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, заједно са представницима Града Београда, Делегације Европске уније у Србији, Транспортне заједнице у Србији, Сталне конференције градова и општина. Они су доделили поклоне победницима фото конкурса за промоцију здравих видова транспорта.

  • Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”

    Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”, постављен је испред зграде Општине Стари град у Македонској улици у Београду. Ово „течно дрво“ како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља потпуно ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CO2) у урбаним подручјима где су његове концентрације највеће.

    – Више од половине становника Србије живи у урбаним насељима, чак 59%, и тај број се стално повећава. То у многоме утиче на густину насеља, квалитет живота, повећање броја возила на улицама, загађење и повећање штетних емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Процењује се да су градови извор чак 75% укупних емисија CO2 на свету, од чега највећи проценат долази из саобраћаја и хлађења и грејања у зградама – објаснила је Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

    Према њеним речима, како дрвеће и зелене површине представљају природне пречишћиваче ваздуха у урбаним подручјима често недостаје слободних површина за озелењавање, „LIQUID 3“ је ефикасно и иновативно решење за смањење емисије штетних гасова и побољшање квалитета ваздуха.

    – Фото-биореактор функционише тако да у акваријуму од шест стотина литара воде имамо алге које везују угљен диоксид и путем фотосинтезе у директном процесу производе чист кисеоник. Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан, пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујучи којој клупа има расвету током ноћи. Општина Стари град одлучила је да подржи пројекат који кроз паметна и иновативна решења директно доприноси побољшању квалитета живота наших суграђана, јавног здравља и чистије животне средине – рекао је Бојан Бојић, руководилац Одељења за друштвене делатности и пројекте развоја у Управи ГО Стари град.

    – Микроалге које се налазе у „ЛИQУИД 3˝ мењају два дрвета старости 10 година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Оно што је предност микроалги је што су ефикасније 10 до 50 пута у односу на дрво. Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета – истакао је Др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања.

    Како је објаснио, Институт је користио једноћелијске слатководне алге, које постоје у барама и језерима у Србији и могу да расту у води из чесме, а отпорне су на високе и ниске температуре. Систем не захтева посебно одржавање – довољно је на месец и по дана уклонити биомасу насталу дељењем алги, која може да се корити као одлично ђубриво, сипати нову воду и минерале, и алге настављају да расту бесконачно. Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика.

    „LIQUID 3“ је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Општина Стари град је као партнер у реализацији пројекта обезбедила локацију и дозволе за постављање система.

  • Како помоћу остатака хране упалити сијалицу?

    Помислите ли некад шта се даље дешава са деловима које одбацимо током припреме хране, као што су коре од поврћа и љуске од јаја, или са залогајима које с тањира бацимо у канту?

    Док сте у куповини, питате ли се где заврши храна из продавница након што јој истекне рок употребе?

    Када се баци у контејнер храна заједно са осталим отпадом заврши на депонијама. У Србији је то случај са око 250.000 тона отпада од хране годишње. Само 1 одсто отпада биолошког порекла, у који спада и отпад од хране, се прерађује.

    Зашто би то требало да нас брине? Бачена храна на депонијама трули и у атмосферу ослобађа угљен-диоксид и метан – два гаса која највише доприносе глобалном загревању и негативно утичу на климатске промене.

    Такође, бацајући храну, бацамо и енергију, јер свака органска материја има своју енергетску вредност. Само треба знати како је искористити.

    Управо до тог знања дошла је компанија Есо Трон из Новог Сада. Најпре су почели да из ресторана сакупљају јестиво отпадно уље које остаје након припреме хране.

    – Били смо пионири у Србији у сакупљању отпадних јестивих уља. Данас прерађујемо преко 70 одсто количина отпадних јестивих уља које раније су бацане у реке и загађивале животну средину – каже Бојан Глигић, регионални менаџер компаније.

    Све уље које сакупи Есо Трон прерађује и претвара у сировину за производњу енергије, односно струје и биодизела, а како је тај посао растао, развили су технологију која им омогућава да и друге врсте отпада од хране прераде на исти начин.

    – Индустрија и угоститељски сектор су највећи генератори био-отпада и наш је циљ да индустрију, трговинске ланце, хотеле и ресторане едукујемо о значају квалитетног управљања овом врстом отпада– објашњава Глигић.

    То значи да Есо Трон, осим што из ресторана и хотела односи оно што заврши у канти за ђубре, особље које ради са храном обучава како да тај отпад правилно баца, да би током прераде из њега могло да се произведе што више енергије.

    -Мени би можда било и лакше да бацам све на једно место, али није ми тешко да водим рачуна о раздвајању отпада. Мотивација ми је да тај отпад не заврши у природи, да не долази до загађења и настајања дивљих депонија – каже Душан Жгоњанин, шеф кухиње у једном од ресторана са којима Есо Трон сарађује.

    – Без обзира да ли је то мали угоститељски објекат или велика фабрика, принцип је исти. Сав отпад који се довози у наше постројење пролази одређени третман како би био употребљен за производњу биогаса. Развили смо технологију која може отпад биолошког порекла да усмери на добијање енергије, уз значајно смањење емисија штетних гасова – указује Глигић.

    Захваљујући технологији коју користи, Есо Трон из хране извлачи метан, исти онај гас који би иначе загађивао животну средину и загревао планету. Уместо тога, метан постаје сировина за производњу биогаса. Тако се за производњу струје и топлоте добија чиста, обновљива енергија. И то је одговор на питање из наслова.

    Када се овако произведена енергија користи за потрошњу, онда нема додатног загађења, што је један од принципа циркуларне економије. На овај начин се, прерадом отпада од хране истовремено штеди енергија и смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште, што значајно утиче на успоравање климатских промена.

    *** *** ***

    „Смањи смеће ради колективног здравља и среће“ компаније Есо Трон награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија еквивалентно 32.000 тона CO2, који би настао одлагањем таквог отпада на депоније.

  • Шест иновативних идеја за управљање био-отпадом добило финансијску подршку

    Шест иновативних идеја за управљање био-отпадом добило финансијску подршку

    Шест иновативних решења која ће допринети смањењу настанка, као и поновној употреби биоразградивог отпада у Србији, добила су средства за суфинансирање како би била примењена у пракси. Она су изабрана у оквиру „Изазова за управљање био-отпадом“, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Циљ овог изазова је био да пронађе и омогући реализацију иновативних решења за управљање отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта.

    Примена одабраних идеја помоћи ће да се количина отпада смањи бољим планирањем набавке, раздвајањем отпада који може да се рециклира, употребом биоразградивог отпада за производњу компоста за ђубриво, пелета и брикета за производњу енергије, али и сапуна и јестивих уља.

    Ова иновативна решења такође ће допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и загађења, као и развоју циркуларне економије у Србији.

    Захваљујући идеји ЈКП „Хигијена Панчево“ у Србији ће први пут бити уведен систем одвајања комуналног отпада у појединачним домаћинствима. Њиме ће бити обухваћено 300 домаћинстава у „пилот зони“ града. Свако од ових домаћинстава ће добити кућни компостер, у који се одлаже отпад од хране и зелени отпад, а компост који на тај начин настане може да се користи као ђубриво. Уз то, домаћинства ће добити и посуду за одвајање ПЕТ амбалаже и посуду за мешани комунални отпад, док ће на заједничким уличним пунктовима моћи да одлажу и стакло. „Хигијена Панчево“ ће мерити количину овако прикупљеног отпада и о томе водити електронску евиденцију, како би домаћинства услугу одношења смећа плаћала према количини мешовитог комуналног отпада коју бацају.

    У виноградима на територији општине Вршац настају велике количине отпада од грања, која углавном завршава на депонијама или се пали. Млекара „Петров“ из Великог Средишта код Вршца дошла је на идеју да од тог грања производи био-пелете које ће користити као гориво за потребе производње млечних производа. Ова млекара већ за те потребе балира и користи сламу са своје фарме, али су се одлучили да уведу нову праксу, јер пелет од остатака винове лозе има бољу калоријску вредност од сламе. Тиме ће са мање сировина производити више енергије.

    Организација цивилног друштва БИОИДЕА, у сарадњи са Институтом за општу и физичку хемију из Београда, осмислила је начин израде сапуна и свећа од јестивог отпадног уља у кућним условима. Они ће заинтересованим грађанима Београда и Сјенице бесплатно поделити 2000 посуда са зеолитом, у којима може да се пречисти уље искоришћено за спремање хране, као и рецептуру за прављење сапуна. Ова организација ће такође обучити жене које живе у руралним подручјима Србије да од јестивог отпадног уља израђују сапуне и свеће за пласман на тржиште, како би себи обезбедиле извор прихода.

    Компанија „Агросе“ из Младеновца, која се бави производњом џемова и услужним пасирањем воћа, ће од коштица које остају након прераде воћа производити различите врсте јестивог уља за људску употребу, као и брашно које може да се користи као додатак исхрани животиња. На тај начин ће смањити количину отпада од хране која настаје у ланцу прераде воћа.

     

    Компанија „Hyperether” из Новог Сада развиће мобилну апликацију на принципу вештачке интелигенције, која ће допринети смањењу отпада од хране, тако што ће пратити када истиче рок храни у фрижидеру, и упозорити кориснике апликације да је на време искористе. Апликација ће то радити на основу фотографија хране у фрижидеру, а корисницима ће нудити и рецепте за спремање оброка од намирница које су им на располагању. За грађане ће апликација бити доступна бесплатно, док ће хотелима, ресторанима и кафићима бити понуђена комерцијална верзија, за боље планирање набавке.

    Како би се максимално искористио биоразградиви отпад са депонија, ЈКП „Регионални центар за управљање отпадом Дубоко Ужице“ ће од већих комада дрвета производити пелете и брикете, а од остатака дрвета украсни и декоративни малч. На самој депонији ће отворити компостану, где ће се сав остали био-разградиви отпад прерађивати у квалитетан компост, који се користи као ђубриво.

    ***

    Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

  • Како грејање у Шапцу мање кошта и грађане и животну средину

    Од 21.000 домаћинстава у Шапцу, средишту Мачванског округа у западној Србији, 10.000 се и даље греје на чврста горива – угаљ и дрва. Облаци дима из њихових оџака, један су од главних извора загађења ваздуха током грејне сезоне. Осим тога, директно доприносе и емисијама гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), који загревају планету, што погоршава климатске промене. Слична је ситуација у целој Србији где се више од половине домаћинстава греје на чврста горива.

    Како би мотивисали што више грађана да пређу на даљинско грејање, у јавно комуналном предузећу (ЈКП) „Топлана-Шабац“ су одлучили да не наплаћују трошкове прикључења на систем. Такође су пронашли начин да истовремено уштеде и новац грађанима за рачуне и енергију која се троши за грејање.

    Наиме, у Шапцу, за разлику од већине градова у Србији, грађани даљинско грејање плаћају по потрошњи, а не по квадратури стана, па су мотивисани да мање троше топлотну енергију. Једна од њих је и Наталија Тубић, која каже да је њен рачун за грејање сада мањи чак четири пута.

    – Две хиљаде динара смо добили рачун, а прошле године је био око осам и осамсто. Када излазимо из куће, заврнемо радијатор и мања је потрошња. Пре тога је било да се нон-стоп греје и буде ти претопло. Мораш да отвараш прозор, па онда грејеш поље – објашњава Наталија.

    Овакве уштеде су могуће јер је „Топлана-Шабац“, паралелно са увођењем наплате по потрошњи, помогла грађанима да унапреде термоизолацију зграда субвенцијом од 50 одсто. На тај начин је у око 40 стамбених зграда повећана енергетска ефикасност.

    – У сваком стану у згради коју смо изоловали са 10 центиметара вуне или стиропора, грађани су уштедели између 150 до 500 евра по грејној сезони, у зависности од квадратуре, док је у целом објекту два до три пута смањена емисија угљен-диоксида (CO2)– наводи Слободан Јеротић, директор ЈКП „Топлана-Шабац“.

    Даљинско грејање у Шапцу функционише захваљујући паметном систему – SCADA, који Топлана користи од 2019. године. SCADA је хардвер и софтвер уграђен у топлотне подстанице из којих се топлотна енергија са дистрибутивног система испоручује грађанима. Тренутно је 140 топлотних подстаница прикључено на овај даљински надзор, а у току је прикључивање додатних 130.

    – Штедимо енергију тако што испоручујемо само онолико топлоте колико је потребно. Преко компјутера, на даљину, можемо да пратимо оправданост притужби на температуру и реагујемо пре него што дође до застоја у грејању – објашњава Милош Маринковић из Одељења дистрибуције топлотне енергије ЈКП „Топлана-Шабац“.

    Мерења у подстаницама дају информације о томе да ли зграде добијају довољно енергије, како ће прикључење новог објекта утицати на мрежу, као и о евентуалним кваровима. SCADA систем омогућава и да се сви ти подаци анализирају. Тако је „Топлана-Шабац“ установила да је на мрежи годишње забележено у просеку 30 кварова и да су се они дешавали због брзог загревања система. Прошле године су почели спорије да покрећу систем, и до децембра нису имали ниједан квар. Систем је тиме

    доказао исплативост, посебно када се има у виду да поправка једног квара може да кошта 10.000 евра.

    Осим паметног система даљинског грејања и изолације зграда ради уштеде енергије, Град Шабац почиње да користи и обновљиве изворе енергије. У сарадњи са првом Енергетском задругом у Србији, насталом удруживањем грађана кроз пројекат „Сунчани кровови Шабац“, на крову Топлане инсталирана је мала соларна фотонапонска централа од 3 киловата. У плану је покретање кампање за групно финансирање и проширење капацитета за додатних 17 киловата. „Зелена“ топлота производи се и из мале котларнице на биомасу која је раније радила на лож уље. Лествица амбиција за будућност је високо постављена.

    – Крајњи циљ наше енергетске политике је да до 2050. године будемо потпуно енергетски независни од фосилних горива – најављује Слободан Јеротић.

    Остваривањем том плана, емисије CO2 у Шапцу ће бити сведене на минимум, а цео град ће постати енергетски ефикаснији и паметнији у процесу прилагођавања на климатске промене и изазове које оне доносе.

    „Успостављање SCADA система за надзор и управљање радом топлотних подстаница на систему даљинског грејања града Шапца” награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија за 31.660 тона CO2, што је једнако емисијама око 6.200 путничких возила за годину дана вожње.

  • Почела са радом Дигитална платформа за циркуларну економију

    Дигитална платформа за циркуларну економију (CE-HUB) пружаће подршку компанијама кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, како би лакше примениле циркуларни модел пословања, смањиле угљенични отисак у производним процесима и производима и тиме задржале конкурентност на европском и међународном тржишту, речено је на онлајн конференцији поводом покретања ове платформе, коју су основале Привредна комора Србије (ПКС), Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

    – CE- HUB представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама – рекао је директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС Михаило Весовић, на конференцији на којој је учествовало више од 160 представника компанија, локалне самоуправе и институција.

    Према речима руководиоца Сектора за витални развој УНДП Жарка Петровића, тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године.

    – Чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом: поновном употребом ресурса, пренаменом, рециклажом материјала. УНДП годинама уназад подржава и финансира пројекте компанија у транзицији на циркуларну економију, као што су Југоимпекс и Саникула. Имајући у виду Зелени европски договор и нови климатски стратешки оквир Републике Србије, управо у циркуларној економији налази се прилика да економију учинимо зеленијом, отпорнијом и одрживијом – истакао је Петровић.

    Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији Европске уније у Србији Антоан Авињон, навео је да је ова платформа важна за промовисање циркуларне економије у Србији. Према његовим речима, Зелена агенда за Западни Балкан представља добар оквир, а у припреми је и студија са УНДП-ом о зеленом финасирању, која ће помоћи у дефинисању алата за финансирање зеленог пословања компанија.

    – У претходној години су донесена два стратешка документа која имају за циљ да поправе амбијент циркуларне економије, један је предлог за дефинисање конкретних јавних политика у овој области, а други је нова Стратегија индустријске политике Србије – подсетио је Томислав Кнежевић из ГИЗ.

    Саветник за страна улагања у Кабинету председника Републике Србије Марко Пећанац је позвао компаније, а посебно чланице Зелене алијансе, да у сарадњи са ПКС предложе потенцијална решења како би се што ефикасније решиле регулаторне препреке и како би Србија постала регионални лидер у овој области. Како је истакао, председник и Влада Републике Србије дају пуну подршку зеленој транзицији.

    Руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић је истакао да ће прелазак на циркуларну економију повећати отпорност српске економије на климатске промене, а БДП за 1 одсто.

    – Да би зелена транзиција заживела најбитнији је трансфер знања и приступ финансијама за компаније – рекао је Митровић и додао да ће се активности CE-HUB-а фокусирати на сарадњу са зеленом алијансом и увођење „зелених менаџера“ који ће се бавити циркуларном економијом у компанијама.

    Генерални директор Нектар групе Ненад Мишчевић је нагласио да су у тој компанији поносни што су један од оснивача Алијансе за зелену трансформацију, као и да је Нектар инвестирао више од 7 милиона евра у биогасно постројење у Бачкој Паланци и постројење на биомасу у Владичином Хану.

    – Те инвестиције нам омогућавају да органски отпад из прераде воћа и друге органске материје користимо за производњу зелене енергије и органског ђубрива за наше плантаже воћа – рекао је Мишчевић и додао да се ова компанија обавезала да до 2030. године смањи емисију штетних гасова за 20 одсто.

    Представници компанија Босис, Ball Packaging Europe и Strauss Adriaтic најавили су интензивније активности на модернизацији производних процеса, ради смањења угљеничног отиска производа и већег коришћења обновљивих извора енергије у производњи.

    Зелену алијансу чине компаније: Босис д.о.о, Strauss Adriatic d.o.o, Ball Packaging, Division Visual Solutions d.o.o, Green Fusion Energy d.o.o, ElixirEnergy d.o.o, Coca Cola HBC Srbija d.o.o, Trayal Korporacija a.d, Avista-Oil d.o.o, Књаз Милош а.д., Есо Трон д.о.о, Е-Рециклажа д.о.о., Нектар д.о.о., Био Енерго Партнер МД д.о.о., Институт Еко-привреде Стара пазова, Стејпак д.о.о., ЈКП Топлана Шабац, Удружење 3Е, ЦирЕкон д.о.о., Фабрика картона Умка д.о.о., Научно технолошки парк Ниш, Полипак д.о.о.

    Више информација о платформи можете пронаћи на линку: https://www.circulareconomy-serbia.com/

  • Трећи Инфо Дан Јавни позив за иновације у области циркуларне економије

    Позивамо вас на трећи онлине Инфо дан за Јавни позив у оквиру пројекта „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“ у уторак12јануара 2021. године од 10:00 до 11:30 часова, на којој ће учесници говорити о самом пројекту и детаљима Јавног позива, укључујући фазе имплементације пројекта, процес пријаве, начин попуњавања апликационог формулара, критеријуме за евалуацију предлога пројекта. Учесници ће имати прилику да поставе питања.

    ОНЛИНЕ ПРИЈАВА




      Линк за трећи инфо дан.

      Презентације са инфо дана можете преузети овде:

      Informacije o Javnom pozivu 

      Zivotni ciklus proizvoda

      Uloga PKS u oblasti cirkularne ekonomije