Прашњави пут кроз суву и испуцалу земљу, окружен осушеним кукурузом у атару села Белегиш води до зелене оазе ратарског газдинства пољопривредног произвођача Николе Лончара. Овај рођени Белегишанин први је пољопривредник у Србији који се упустио у авантуру дигитализовања имања на коме узгаја поврће за продају. Један од разлога што се одлучио на тај, пионирски корак за домаћу пољопривреду, јесте и велики ризик који у последњих неколико година доносе суше.

О коликом је ризику реч говори и податак да је 2021. године Србија оборила неславан температурни рекорд, забележивши најтоплији јун у последњих 100 година.   

– Постало је све нестабилније у последњих пет, шест година, па и више. Сваке године клима се мења. Падавине су нередовне. У пролеће их буде превише, па их нема лети, онда када су најпотребније. Од када се бавим пољопривредом, никада се није догодила тотална штета од суше, као што је био случај пре четири године – објашњава Никола.

Управо те године Никола је упознао стручњаке са Института Михајло Пупин у Београду од којих је набавио паметни уређај Мобисан – мобилни соларни електрогенератор.  Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства,  пошто 95 одсто пољопривредних газдинстава регистрованих Србији има мање од 10 хектара земље.

– Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа. Има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију и рачунарски систем који скупља микроклиматске и информације о земљишту. Рачунар их користи да би аутоматски наводњавао и додавао ђубриво или те информације преноси Николи како би он одлучивао о томе. Информације шаље бежично на персоналне уређаје, попут мобилног телефона. Такође, њиме може да се управља даљински. Мобисан је намењен за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Тиме се остварују материјалне уштеде, али и чува земљиште од непотребног вишка хемикалија – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин.

Ове године Никола је под кукурузом је имао 20 хектара земље, под пшеницом 10 и више од 4 под поврћем. Успео је да посади две ратарске културе на истој парцели захваљујући томе што је наводњавао њиву током целе шестомесечне сезоне. Он каже да му систем који сада користи омогућава стабилност приноса, која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

– Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – он истиче.

Захваљујући томе што Мобисан ради на енергију сунца и ветра, Никола више не користи дизел гориво, чиме штеди новац и чува животну средину од загађења. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ. Осим тога повећао је и принос, и то за 30 одсто. Укупан принос паприке по сезони сада је једнак једној композицији воза од 10 вагона пуних паприке.

– Посадили смо црвену паприку и бабуру тамо где је прво био млади кромпир, а тамо где је био кукуруз шећерац посадили смо купус, након тога ћемо посадити спанаћ. Смењујемо две културе годишње зато што имамо систем за заливање, без тога не би могло. Ово је ратарски крај, али људи углавном не заливају па имају само једну културу годишње, пшеницу и кукуруз – наводи домаћин Никола.

Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, у његовој изради су учествовали роботичари, машински инжењери, електроинжењери енергетске и управљачке електронике, агрономи, агроекономисти и заштитари.

– Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа, има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију између тих компоненти и рачунарски систем који скупља микроклиматске и педолошке информације. Рачунар их користи да би самостално доносио одлуке или преносио Николи како би их он доносио. Информације шаље бежично на персоналне уређаје. Такође, може бити командован даљински и намењен је за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Шта се тиме добија? Уштеде, не само материјалне, чува се и земљиште од непотребног вишка хемикалија. Рачунар има улогу експерта агронома, може донети одлуке и аутоматски радити, наводњавати и додавати ђубриво – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин која је осмислила и направила Мобисан уређај.

Он је у области роботике 33 године, предаје и на Електротехничком факултету у Београду. Према његовим речима, идеја о роботима у служби пољопривреде настала је пре 15 година након што му је један од колега у Институту у шали рекао:“Александре, што се бавиш роботиком? То је привилегија богатих земаља, нећеш од тога моћи да зарадиш у Србији, ми имамо проблем да нахранимо људе“.

– Тада сам рекао да ћемо да направимо роботе који ће да нахране људе. То је ангдота зашто смо се, између осталог, определили да правимо високо аутоматизоване и роботизоване системе за пољопривреду.  Имали смо срећу да упознамо Николу који има ентузијазма за нове технологије. Млади обично беже са села, иду у град, а за собом остављају хектаре обрадиве, добре земље коју су наследили. Никола је борац и сада се види да је успешан у томе. Храбар је зато што је остао на селу и пристао да користи савремене технологије, верује у науку – истиче Александар.

Уређај је циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства. У Србији постоји више од 430.000 регистриваних пољопривредних газдинстава, 95 одсто имају мање од 10 хектара земље.

– Штедим своје време, пошто не долазим сваки час на њиву да одвијам и завијам вентиле, уређај то све сам ради. Систем ми сам каже колико ђубрива, прихране да пустим, колико да заливам и колико дуго. Штедим струју, воду и чувам земљиште. Како смо урадили овај систем, први пут сам ишао на одмор да је то све функционисало и без мене. Управљао сам уређајем са летовања, из Грчке – наводи домаћин Никола.

Не користи више дизел гориво и нема загађења животне средине. О каквим је уштедама реч, најбоље говори податак да се њива наводњава свакодневно од маја до септембра. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ.

Да у ратарској производњи нема импровизације потврђује Никола, објашњавајући да му овај систем омогућава стабилност приноса која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

– Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, ако се догоди суша без заливања, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – објашњава он.

Од када користи „Мобисан“ на два хектара има укупан принос од 100 тона прве класе паприке, уз још око 30 одсто друге класе.

– Већина земљишта у Србији је дистрибуирана, један власник може имати више мањих поседа, што је велики проблем због губитка времена и трошкова. Направили смо ефикасан преносив енергетски систем. Мобилност, плус обновљиви извори енергије су кључ за српску пољопривреду. Поред научно-стручног изазова, имали смо и етички мотив да помогнемо Николи као репрезентативном примеру оних 95 одсто пољопривредних породичних газдинстава у Србији, јер више од милион људи у Србији се бави пољопривредом и живи од тога. Није решење само дати некоме субвенције, мораш га научити и дати му технологију да буде успешан – истиче Александар .

Инвестиција у дигитални њиву величине 10 хектара се исплати за три године. 

Институт Михајло Пупин је развио први овакав систем у Србији и доступан је у неколико верзија. Уређај је мултифункционалан, не производи само електричну енергију из сунца, већ се користи и као рутер, аквизициони систем, рачунар и експерт систем. Метео станица и ветротурбина су повезани на њега, а ради само на сунчеву енергију. Ноћу на ветротурбину и проширив је.

Оно по чему је Мобисан оригиналан јесте додатна ветротурбина са преклопним стубом, решење стручњака из Института Михајло Пупин који су инспирацију пронашли у старинском ђерму за вађење воде са бунара.

Дигитална метеоролошка станица мери микроклиматске параметре: температуру ваздуха, влажност ваздуха, плувиометар мери количину падавина и анемометар мери брзину и правац ветра. Фотонапонски соларни систем који претвара соларну енергију у електричну. Поред метео станице и система за производњу електричне енергије, постоје и сензори који мере се влажност земљишта на две дубине, пх вредност и температуру. На основу тих информација и експертских знања од пољопривредних саветодаваца уграђених у систем, могу се предвидети појаве штеточина, биљних болести и на време почети са превенцијом.

Технолошке иновације у пољопривреди омогућавају прилагођавање на измењене климатске услове и истовремено доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ).

***

„Развој иновативних решења у области паментног коришћења земљишта у пољопривреди“ Института Михајло Пупин је награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).