admin

admin has created 131 entries
  • Како грејање у Шапцу мање кошта и грађане и животну средину

    Од 21.000 домаћинстава у Шапцу, средишту Мачванског округа у западној Србији, 10.000 се и даље греје на чврста горива – угаљ и дрва. Облаци дима из њихових оџака, један су од главних извора загађења ваздуха током грејне сезоне. Осим тога, директно доприносе и емисијама гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), који загревају планету, што погоршава климатске промене. Слична је ситуација у целој Србији где се више од половине домаћинстава греје на чврста горива.

    Како би мотивисали што више грађана да пређу на даљинско грејање, у јавно комуналном предузећу (ЈКП) „Топлана-Шабац“ су одлучили да не наплаћују трошкове прикључења на систем. Такође су пронашли начин да истовремено уштеде и новац грађанима за рачуне и енергију која се троши за грејање.

    Наиме, у Шапцу, за разлику од већине градова у Србији, грађани даљинско грејање плаћају по потрошњи, а не по квадратури стана, па су мотивисани да мање троше топлотну енергију. Једна од њих је и Наталија Тубић, која каже да је њен рачун за грејање сада мањи чак четири пута.

    – Две хиљаде динара смо добили рачун, а прошле године је био око осам и осамсто. Када излазимо из куће, заврнемо радијатор и мања је потрошња. Пре тога је било да се нон-стоп греје и буде ти претопло. Мораш да отвараш прозор, па онда грејеш поље – објашњава Наталија.

    Овакве уштеде су могуће јер је „Топлана-Шабац“, паралелно са увођењем наплате по потрошњи, помогла грађанима да унапреде термоизолацију зграда субвенцијом од 50 одсто. На тај начин је у око 40 стамбених зграда повећана енергетска ефикасност.

    – У сваком стану у згради коју смо изоловали са 10 центиметара вуне или стиропора, грађани су уштедели између 150 до 500 евра по грејној сезони, у зависности од квадратуре, док је у целом објекту два до три пута смањена емисија угљен-диоксида (CO2)– наводи Слободан Јеротић, директор ЈКП „Топлана-Шабац“.

    Даљинско грејање у Шапцу функционише захваљујући паметном систему – SCADA, који Топлана користи од 2019. године. SCADA је хардвер и софтвер уграђен у топлотне подстанице из којих се топлотна енергија са дистрибутивног система испоручује грађанима. Тренутно је 140 топлотних подстаница прикључено на овај даљински надзор, а у току је прикључивање додатних 130.

    – Штедимо енергију тако што испоручујемо само онолико топлоте колико је потребно. Преко компјутера, на даљину, можемо да пратимо оправданост притужби на температуру и реагујемо пре него што дође до застоја у грејању – објашњава Милош Маринковић из Одељења дистрибуције топлотне енергије ЈКП „Топлана-Шабац“.

    Мерења у подстаницама дају информације о томе да ли зграде добијају довољно енергије, како ће прикључење новог објекта утицати на мрежу, као и о евентуалним кваровима. SCADA систем омогућава и да се сви ти подаци анализирају. Тако је „Топлана-Шабац“ установила да је на мрежи годишње забележено у просеку 30 кварова и да су се они дешавали због брзог загревања система. Прошле године су почели спорије да покрећу систем, и до децембра нису имали ниједан квар. Систем је тиме

    доказао исплативост, посебно када се има у виду да поправка једног квара може да кошта 10.000 евра.

    Осим паметног система даљинског грејања и изолације зграда ради уштеде енергије, Град Шабац почиње да користи и обновљиве изворе енергије. У сарадњи са првом Енергетском задругом у Србији, насталом удруживањем грађана кроз пројекат „Сунчани кровови Шабац“, на крову Топлане инсталирана је мала соларна фотонапонска централа од 3 киловата. У плану је покретање кампање за групно финансирање и проширење капацитета за додатних 17 киловата. „Зелена“ топлота производи се и из мале котларнице на биомасу која је раније радила на лож уље. Лествица амбиција за будућност је високо постављена.

    – Крајњи циљ наше енергетске политике је да до 2050. године будемо потпуно енергетски независни од фосилних горива – најављује Слободан Јеротић.

    Остваривањем том плана, емисије CO2 у Шапцу ће бити сведене на минимум, а цео град ће постати енергетски ефикаснији и паметнији у процесу прилагођавања на климатске промене и изазове које оне доносе.

    „Успостављање SCADA система за надзор и управљање радом топлотних подстаница на систему даљинског грејања града Шапца” награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија за 31.660 тона CO2, што је једнако емисијама око 6.200 путничких возила за годину дана вожње.

  • Почела са радом Дигитална платформа за циркуларну економију

    Дигитална платформа за циркуларну економију (CE-HUB) пружаће подршку компанијама кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, како би лакше примениле циркуларни модел пословања, смањиле угљенични отисак у производним процесима и производима и тиме задржале конкурентност на европском и међународном тржишту, речено је на онлајн конференцији поводом покретања ове платформе, коју су основале Привредна комора Србије (ПКС), Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

    – CE- HUB представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама – рекао је директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС Михаило Весовић, на конференцији на којој је учествовало више од 160 представника компанија, локалне самоуправе и институција.

    Према речима руководиоца Сектора за витални развој УНДП Жарка Петровића, тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године.

    – Чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом: поновном употребом ресурса, пренаменом, рециклажом материјала. УНДП годинама уназад подржава и финансира пројекте компанија у транзицији на циркуларну економију, као што су Југоимпекс и Саникула. Имајући у виду Зелени европски договор и нови климатски стратешки оквир Републике Србије, управо у циркуларној економији налази се прилика да економију учинимо зеленијом, отпорнијом и одрживијом – истакао је Петровић.

    Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији Европске уније у Србији Антоан Авињон, навео је да је ова платформа важна за промовисање циркуларне економије у Србији. Према његовим речима, Зелена агенда за Западни Балкан представља добар оквир, а у припреми је и студија са УНДП-ом о зеленом финасирању, која ће помоћи у дефинисању алата за финансирање зеленог пословања компанија.

    – У претходној години су донесена два стратешка документа која имају за циљ да поправе амбијент циркуларне економије, један је предлог за дефинисање конкретних јавних политика у овој области, а други је нова Стратегија индустријске политике Србије – подсетио је Томислав Кнежевић из ГИЗ.

    Саветник за страна улагања у Кабинету председника Републике Србије Марко Пећанац је позвао компаније, а посебно чланице Зелене алијансе, да у сарадњи са ПКС предложе потенцијална решења како би се што ефикасније решиле регулаторне препреке и како би Србија постала регионални лидер у овој области. Како је истакао, председник и Влада Републике Србије дају пуну подршку зеленој транзицији.

    Руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић је истакао да ће прелазак на циркуларну економију повећати отпорност српске економије на климатске промене, а БДП за 1 одсто.

    – Да би зелена транзиција заживела најбитнији је трансфер знања и приступ финансијама за компаније – рекао је Митровић и додао да ће се активности CE-HUB-а фокусирати на сарадњу са зеленом алијансом и увођење „зелених менаџера“ који ће се бавити циркуларном економијом у компанијама.

    Генерални директор Нектар групе Ненад Мишчевић је нагласио да су у тој компанији поносни што су један од оснивача Алијансе за зелену трансформацију, као и да је Нектар инвестирао више од 7 милиона евра у биогасно постројење у Бачкој Паланци и постројење на биомасу у Владичином Хану.

    – Те инвестиције нам омогућавају да органски отпад из прераде воћа и друге органске материје користимо за производњу зелене енергије и органског ђубрива за наше плантаже воћа – рекао је Мишчевић и додао да се ова компанија обавезала да до 2030. године смањи емисију штетних гасова за 20 одсто.

    Представници компанија Босис, Ball Packaging Europe и Strauss Adriaтic најавили су интензивније активности на модернизацији производних процеса, ради смањења угљеничног отиска производа и већег коришћења обновљивих извора енергије у производњи.

    Зелену алијансу чине компаније: Босис д.о.о, Strauss Adriatic d.o.o, Ball Packaging, Division Visual Solutions d.o.o, Green Fusion Energy d.o.o, ElixirEnergy d.o.o, Coca Cola HBC Srbija d.o.o, Trayal Korporacija a.d, Avista-Oil d.o.o, Књаз Милош а.д., Есо Трон д.о.о, Е-Рециклажа д.о.о., Нектар д.о.о., Био Енерго Партнер МД д.о.о., Институт Еко-привреде Стара пазова, Стејпак д.о.о., ЈКП Топлана Шабац, Удружење 3Е, ЦирЕкон д.о.о., Фабрика картона Умка д.о.о., Научно технолошки парк Ниш, Полипак д.о.о.

    Више информација о платформи можете пронаћи на линку: https://www.circulareconomy-serbia.com/

  • Трећи Инфо Дан Јавни позив за иновације у области циркуларне економије

    Позивамо вас на трећи онлине Инфо дан за Јавни позив у оквиру пројекта „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“ у уторак12јануара 2021. године од 10:00 до 11:30 часова, на којој ће учесници говорити о самом пројекту и детаљима Јавног позива, укључујући фазе имплементације пројекта, процес пријаве, начин попуњавања апликационог формулара, критеријуме за евалуацију предлога пројекта. Учесници ће имати прилику да поставе питања.

    ОНЛИНЕ ПРИЈАВА




      Линк за трећи инфо дан.

      Презентације са инфо дана можете преузети овде:

      Informacije o Javnom pozivu 

      Zivotni ciklus proizvoda

      Uloga PKS u oblasti cirkularne ekonomije

    • Отворен Јавни позив за иновације у области циркуларне економије

      Како би подстакли и убрзали развој решења и пословних модела који ће практично допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и ублажавању климатских промена, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији и Министарство заштите животне средине, у сарадњи са Глобалним фондом за животну средину (ГЕФ) отворили су Јавни позив за иновације у области циркуларне економије.

      Позив се односи на предлоге иновативних и исплативих пројеката, пословних модела и техничких решења за смањење емисија ГХГ на нивоу локалних заједница применом принципа циркуларне економије, који истовремено имају потенцијал да остваре и друге друштвене, економске и еколошке користи за заједницу и грађане.

      Јавни позив за иновације у области циркуларне економије отворен је од 01. децембра 2020. године до 01. фебруара 2021. године, а на њега могу да се пријаве локалне самоуправе и јавна комунална предузећа, привредни субјекти и организације цивилног друштва регистровани у Републици Србији.

      Аутори предлога које експертски жири одабере као најбоље према критеријумима оцењивања, добиће менторску и другу стручну подршку у фази Акцелерације, како би се њихове идеје развиле у зреле пројекте и успеле да добију финансијска средства неопходна за спровођење у пракси.

      Како би испунила циљеве приступања Европској унији и одржала конкурентност на међународном тржишту Србија треба да убрза транзицију ка циркуларној економији и нискоугљеничном развоју. „Зелена агенда ЕУ за западни Балкан“ покренуће могућности за финансирање зелених предузећа и пројеката. Овај позив, између осталог, има за циљ да подржи индустрију и пословни сектор да повећају своје капацитете за привлачење таквих инвестиција.

      Такође, циркуларни пословни модели представљају шансу за одрживи опоравак пословног сектора, посебно малих и средњих предузећа, од последица пандемије КОВИД 19. Ово је прилика за предузећа да планирају нове, зелене пословне подухвате који ће им обезбедити одрживост и отпорност на кризе у будућности.

      Овај јавни позив је део припремног процеса за пројекат  „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“, чији се почетак очекује у другој половини 2021. године.

      Више детаља о начину пријављивања на Позив за иновације у области циркуларне економије можете пронаћи на адреси: https://inovacije.klimatskepromene.rs/cirkularna-ekonomija/.

    • Одржива производња етарских уља у Србији без отпада, загађења и струје

      Непрегледна поља смиља и лаванде, на којима се пажљиво негује и бере ово ароматично биље, овог пута нису атракција на Медитерану, већ у Источној Србији. У месту Горња Мутница, недалеко од Параћина, на око 315 хектара плантажа српско-белгијске компаније Саникула, органски се узгајају и друге медитеранске културе: матичњак, тимијан и вресак. После сезоне бербе, ове биљке се дестилишу у етарска уља која, захваљујући квалитету, своје купце проналазе на светском тржишту.

      На добитку је и локална заједница. Најпре, ово предузеће запошљава око 200 породица из околних села. Они сваког јутра дан започињу кафом, коју им доноси лично оснивач и власник предузећа, Новица Шутић.

      – Ја сам ту већа пета сезона. Буде и тешко, али је умом, мозгом растерећено. Шала, смех и прође дан – каже једна од радница на пољима Саницуле.

      Развијајући посао, Шутић је дошао до формуле која му омогућава да много тога врати и природи у окружењу у коме послује.

      Цео процес производње је заокружен – од сировина до заснивања плантажа, употребе сопствене механизације, садње, обраде, одржавања засађених површина, бербе и прераде медитеранских култура у етарска уља.

      Видевши да након дестилације биљака у етарска уља остаје велика количина отпада, односно биомасе, тим овог предузећа осмислио је како да од ње направи биопелет. Технологија производње биопелета од остатака ароматичног биља веома је слична производњи дрвеног пелета, а ово постројење код Параћина је прво те врсте у Србији.

      – Раст компаније, стално повећање површине плантажа и паралелно трагање за чистом и јефтином енергијом су нас навели да почнемо да експериментишемо са биомасом. После првих анализа које су показале да наш биопелет има високу калоријску вредност, почело је све да се слаже – објашњава Новица.

      Саникула биопелет користи као енергент у свом погону за дестилацију и сушење, а пепео који остаје након његовог сагоревања као органско ђубриво на плантажама. Применом оваквог, циркуларног приступа, производња етарских уља не ствара отпад, а привредни развој не угрожава животну средину.

      – Наш план је да годишња производња достигне ниво од 3.000 тона биопелета до 2023. године. По потенцијалу за производњу енергије то је еквивалент количини од 700 тона каменог угља и 200 тона дизел горива – указује Шутић.

      Коришћење биопелета утиче на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), чиме се ублажавају последице климатских промена. Тренутно, биљке са поља Саникуле из атмосфере апсорбују 10 пута више угљен-диоксида (CO2) него што ово предузеће емитује за потребе производње етарских уља. Еколошки одрживом производњом продужавају и век свог пословања. Наиме, све дужи периоди суша, који погађају и Србију, као и све интензивније поплаве, значајно смањују приносе медитеранских култура.

      Иновативни приступ производње пелета од биомасе настале прерадом лековитог биља”, предузећа Саникула, награђен је као једно од пет најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Реализација овог решења допринеће афирмацији пословања по принципима одрживог развоја, кроз смањење емисије угљен-диоксида (CO2), и примену концепта „нултог отпада“, којим се настоји да се отпад потпуно елиминише из процеса производње. Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија једнако 20.000 тона CO2.

      Више о одрживој производњи етарских уља можете погледати у видеу.

    • Изазов за иновације: Смањење загађења и побољшање квалитета ваздуха у Србији

      Изложеност загађењу ваздуха има озбиљне негативне последице на људско здравље, дужину и квалитет живота. Подаци Агенције за заштиту животне средине Србије показују да нивои загађења ваздуха премашују граничне вредности у већем броју градова и општина.

      Да би допринео побољшању квалитета ваздуха који удишемо, УНДП Србија, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и СЗО, позива правна лица да предложе иновативне начине производње или набавке иновативних производа, технолошких решења и нових ланаца вредности  за следеће категорије:

      1. Индивидуална ложишта унапређена у смислу смањене емисије загађујућих материја, ефикаснијег коришћења енергената, мултифунционалности, итд;
      2. Уређаји, софтвери или методе за праћење квалитета ваздуха, обраду и дистрибуцију података;
      3. Изузетно иновативни и ефикасни уређаји за пречишћавање ваздуха (индивидуално или колективно);
      4. Опрема или унапређени процеси;
      5. Решења усредсређена на ублажавање/ који доприносе смањењу загађења ваздуха у следећим секторима: саобраћај, пољопривреда, индустрија, комуналне делатности (комунална хигијена јавних простора, управљање отпадом итд.);смањење утицаја загађења ваздуха на децу.

      Рокови су:

      За рану пријаву: 20. октобар 2020.

      За 2. фазу: 20. новембар 2020.

      Више информација можете прочитати на линку.

    • Учесницима Дана без аутомобила омогућено да користе соларну енергију за возила

      Власници електричних тротинета и бицикала имали су прилику да своја возила напуне на соларни покретни агрегат постављен на Теразијама у оквиру манифестације Дан без аутомобила, одржане у оквиру Европске недеље мобилности у Београду. На тај начин, користећи искључиво обновљиву енергију сунца за своја возила, они су допринели смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

      Соларни покретни агрегат је производ фирме Телефон инжењеринг из Земуна који је као једно од иновативних решења подржан у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“. Пројекат спроводи Министарство заштите животне средине у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

      Реч је о иновативном техничком решењу за снабдевање енергијом које комбинује употребу обновљивих извора енергије, повећање енергетске ефикасности и смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште. Мобилни соларни панели би требало да замене генераторе на погон на дизел и могу се користити у удаљеним и неприступачним локацијама, у интервенцијама за време временских непогода, током организовања мафинестација на отвореном, за наводњавање, осветљење, сигнализацију за радове, за викендице.

    • ЈКП „Топлана-Шабац“ поставила мини соларну електрану

      Јавно-комунално предузеће „Топлана-Шабац“ прво је јавно предузеће у Србији које је почело да производи струју из обновљивих извора енергије. На крову пословне зграде тог предузећа 13. августа инсталирана је мала соларна фотонапонска централа од 3 киловата кроз пројекат Енергетске задруге „Сунчани кровови Шабац“.

      Употребом обновљивих извора енергије као што је соларна, могуће је смањити употребу фосилних горива, снизити трошкове грејања и електричне енергије, али и значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

      Прва енергетска задруга у Србији основана је удруживањем грађана у Шапцу у новембру 2019. годинем Задруга ће ускоро покренути кампању за групно финансирање (crowdfunding) за проширење капацитета електране, односно додатних 17 киловата инсталисане снаге. Енергија произведена из фотонапонских централа, које могу бити смештене на крововима приватних кућа, али и на крововима јавних објеката, пружа могућност сваком становнику да инвестира у обновљиве изворе енергије, или доноси уштеде ако се користи за сопствене потребе.

      Енергетске задруге су нови вид организовања и активизма, који би требало да доведе до повећања употребе обновљивих извора. Сличне задруге већ постоје у земљама Европске уније, а прва задруга у Србији је отворена за све који желе да учествују у њеним активностима, без обзира на место становања.

       

    • Објављен е-кувар „Моја кухиња без отпада“

      Е-кувар са рецептима и саветима подељеним на друштвеним мрежама током наградног конкурса „Моја кухиња без отпада“ објављен је у оквиру пројекта “Изазов за управљање био-отпадом”.

      У наградном конкурсу „Моја кухиња без отпада“ одржаном у периоду од три недеље током ускршњих и првомајских празника, учествовало је више од 60 корисника друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм. Учесници су предложили креативна решења за смањење отпада насталог у процесу кувања, рецепте за оброке направљене од вишка намирница, савете за смањење отпада у домаћинствима, као и за употребу отпада од хране. Сваке недеље трочлани жири је бирао најкреативније предлоге, а победницима су додељене награде, као и учесницима за специјалне доприносе ширењу свести о значају смањења отпада од хране.

      Конкурс су организовали Амбасада Шведске у Србији и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у партнерству са Министарством заштите животне средине, са циљем да се смањи отпад од хране у домаћинствима.

      Е-кувар са рецептима и саветима учесника конкурса можете погледати овде.

    • Отворен нови Jавни позив Фонда за иновациону делатност

      Фонд за иновациону делатност је 15. јуна објавио Јавни позив за доделу бесповратних средстава за развој иновација кроз Програм раног развоја и Програм суфинансирања иновација. Јавни позив је отворен до 31. августа 2020. године у 15 часова, а пријаве се подносе путем портала Фонда.

      Програм раног развоја намењен је младим предузећима која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту. Појединачно по пројекту додељује се до 80.000 евра. Кроз Програм суфинансирања иновација додељује се финансијска подршка до 300.000 евра по пројекту.

      За овај јавни позив средства су обезбеђена у оквиру буџета Републике Србије, са раздела Министарства просвете, науке и технолошког развоја кроз „Пројекат за унапређење конкурентности и запошњавања“, на основу споразума о зајму са Светском банком.

      Више информација можете прочитати овде